ЖИВОТНИ ВЕК ЉУДИ: Ко живи најдуже, најкраће, а колико Срби?

Очекивани животни век Европљана, иако није подједнаке дужине у свим државама, већ неколико деценија је на узлазној путањи. Земља са највећим очекиваним животним веком је Шпанија, са просеком од 83,3 године, затим следе Шведска (83,1 година), а потом Луксембург, Италија (82,7 година), Француска (82,3). Најкраћи животни век забележен је у Бугарској (71,4 година), Румунији (72,8 година) и Летонији (73,1 година). У Србији је просечан животни век у 2021. године био 72,8 година, док је 2022. године 75,5 година.

Просечни животни век становника неке земље може окрити доста о благостању читавог друштва, а такође представља и кључно средство за креаторе владиних политика.

Француска се, рецимо, суочава са изазовима дуговечне популације што ствара притисак на систем социјалног осигурања. Како би одговорила на тај изазов, француска влада је уз велики отпор, усвојила низ реформи чији је циљ био повећање старосне границе за одлазак у пензију и подстицање појединаца да раде дуже. То је изазвало протесте широм земље, али се власт није поколебала.

Међутим, Француска није једина држава чији становници дуго живе. Истина до благог застоја дошло је услед пандемије ковид 19. Међутим, линија дуговечности има тенденцију раста откако је ЕУ почела да бележи податке раних 2000-тих, званична статистика открива да је очекивани животни век у просеку порастао за више од две године по деценији од шездесетих.

Становници које земље у Европи најдуже живе?

У 2021. години просечан животни век у Европској унији је био 80,1 година, али најновији подаци показују мању бројку у односу на 2020. и 2019. годину, што је вероватно резултат наглог пораста морталитета услед пандемије ковид 19, показују подаци Еуростата.

У 2019. очекивани животни век при рођењу достигао је највиши ниво - 81,3 године, али је убрзо пао на 80,4 године у 2020. години. Жене живе дуже од мушкараца (82,9 година наспрам 77,2 године у 2021. години), али људи у одређеним земљама, чак и регионима, живе дуже од других.

Исто тако, нису све нације забележиле исти напредак током година у својим проценама очекиваног животног века.

Земља са највећим очекиваним животним веком је Шпанија, са просеком од 83,3 године, затим следе Шведска (83,1 година), а потом Луксембург и Италија (82,7 година). Најкраћи животни век забележен је у Бугарској (71,4 година), Румунији (72,8 година) и Летонији (73,1 година).

Разлике од земље до земље су занимљиве, али су можда још фасцинантнија поређења региона унутар земаља који на скали дугог живота имају резултате који су виши од просека.

У Шпанији је, на пример, очекивани животни век људи рођених у региону Андалузије око 81,7 година, али очекиван век оних који живе у главном региону, Мадриду, је 85,4 година, што је разлика од скоро четири године.

Слични трендови се примећују и у Италији. Италијани који живе на јужном острву Сицилија могу очекивати да ће живети око 81,3 године, али они који живе на северу у Трентину, близу границе са Аустријом, имају очекивани животни век од 84,2 године, што је разлика од скоро три године.

Које земље бележе напредак у очекиваном животном веку својих становника?

Статистика каже да су Естонци највише продужили животни век, будући да им је у периоду између 2000. и 2021. године животни век продужен за 6,1 годину.

Затим, следе Ирска (животни век дужи за 5,8 година), Луксембург (животни век дужи за 4,7 година), Данска (животни век дужи за 4,6 године ) и Словенија (животни век дужи за 4,5 година).

Продужени животни век ових пет земаља је изузетан, посебно када се упореде са другим земљама које се нису тако добро снашле у померању животних граница или једноставно у поређењу са просеком Европске уније, који је забележио раст од 2,5 године.

У Бугарској, на пример, људи умиру млађи него раније - очекивани животни век при рођењу био је 0,2 године краћи у 2021. него у 2000. години.

Сматра се да је ово резултат бројних фактора, укључујући проблематичан систем здравствене заштите и стопе смртности од можданог удара веће него у већини земаља ЕУ, према Извештају о здрављу који је објавила Европска комисија.

Колико дуго Европљани живе након 65 година?

Очекивано трајање живота људи који имају 65 година односи се на просечан број година којима је људима овог узраста остало да проживе.
Занимљива је метрика за посматрање јер, на пример, очекивани животни век некога ко је рођен 1958. године и данас има 65 година, не узима у обзир савремене варијабле, као што су побољшани стил живота, напредак у здравственој заштити и тако даље.

У 2021. години, очекивани животни век особа које имају 65 година процењен је на 19,2 године, 20,9 година за жене и 17,3 године за мушкарце.

Француска и Шпанија имале су најдужи очекивани животни век за људе које имају 65 година 2021. године (21,4 године), а Бугарска најкраћи (13,6 година).

За жене, најдужи очекивани животни век након 65 година забележен је у Шпанији (23,5 година), а најкраћи у Бугарској (15,5 година), док је за мушкарце најдужи био у Шведској (19,6 година), а најкраћи такође у Бугарској (11,6 година).

Очекиван здрав животни век - најважнији показатељ?

Очекиван здрав животни век је такође важан показатељ здравља опште популације. То сигнализира, можда, најважнију меру - да ли су наше последње године проживљене у добром здрављу.

У 2020. години просечан број година здравог живота у ЕУ био је 64,5 година за жене и 63,5 година за мушкарце. Овај број је такође доживео еволуцију - продужио се за 2,6 година између 2011. и 2020. године, попевши се са 61,4 на 64 године.

Шведска је земља чији становници проживе највише здравих година широм Европске уније (жене живе у просеку 72,7 година у здрављу, а мушкарци 72,8 године. Затим следе Швеђани, Италијани и Малтежани, 68,7 према 67,2 и 70,7 према 70,2 здравих проживљених година без инвалидитета.

Занимљиво је што Данска, упркос високом рангу на лествици дугог животног века, далеко заостаје у проживљеним здравим годинама, заузима четврто последње место, при чему жене проживе 57,7 година у здрављу, а мушкарци 58,1 годину.

Летонија има најмањи број проживљених година у здрављу, како за жене (54,3 године) тако и за мушкарце (52,6 година).

Због чега се животни век Европљана продужава?

Живимо дуже, а и здравије услед бројних фактора. Мада, чини се да је најважнији фактор смањење смртности новорођенчади, које Еуростат дефинише као смрт која уследи пре дететовог првог рођендана.

Шансе да новорођенче преживи детињство порасле су са 50 одсто на 96 одсто на глобалном нивоу. Између 2011. и 2021. стопа смртности новорођенчади у Европској унији пала је са 3,8 одсто умрлих на 1.000 рођених на 3,2 одсто.

Када се анализа прошири на последњих 20 година, стопа морталитета новорођенчади се скоро преполовила (6,2 умрлих на 1000 рођених у 1999. години).

У 2021. години највеће стопе смртности новорођенчади у Европској унији регистроване су у Бугарској (5,6 умрлих на 1 000 рођених) и Румунији (5,2 умрлих на 1 000 рођених), а најниже у Финској, Словенији и Шведској (1,8 умрлих на 1 000 рођених).

Колико дуго живе грађани Србије у поређењу са становницима других европских земаља?

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС) очекивано трајање живота у Србији у 2022. години било је 73 година за мушкарце и 78 година за жене. То је пораст у односу на 2021. годину када је током короне очекивани животни век био 70 година за мушкарце и 75,6 година за жене. Србија је и даље далеко иза земаља ЕУ.

"Земље ЕУ имају бољи стандард, развијенија је здравствена заштита, имају културу здравих стилова живота - здраво се хране, редовно иду на превентивне прегледе, физички су активни. Све то продужава здаве године живота, када нису оптерећени болестима док су радно способни, али ни касније када су старији. Воде рачуна о свом здрављу", каже Гордана Бјелобрк, шеф Одсека за демографију и статистику у РЗС.

Додаје да је у свим земљама разлика око пет година између очекиваног животног века за мушкарце и жене.

"Жене дуже живе пет година од мушкараца. То се објашњава чињеницом да су одговорније према свом здрављу и да лакше прихватају здраве стилове живота - вежбање, исхрана, превентивни прегледи. Све то утиче на смањену смртност жена у свим старосним групама. Са друге стране међу мушкарцима је значајан број оних који су умрли насилном смрћу - убиства, самоубиства, саобраћајне несреће", истакла је Бјелобрк.

Током короне, како каже, смањено је очекивано трајање живота.

"Када се каже 'очекивано трајање живота' у некој години, то се односи на дете рођено у тој години да се очекује да ће да живи толико. То се не односи на целокупну популацију. Свака генерација, свака година рођења има своје очекивано трајање живота. Оно се генерално продужава", прича наша саговорница.

У Европи је највеће очекивано трајање живота у високо развијеним земљама, рецимо у Шпанији. Бјелобрк каже да је један од разлога што та земља има посебан однос према старима.

"Они подстичу активно старење. Кроз активно старење људи дуже живе и квалитетније живе. Због тога имају најдуже очекивано трајање живота. То је разлика у односу на нашу земљу. Простор да се продужи трајање живота у Србији је у строжим саобраћајним прописима, неговању здравог начина живота, превенцији и раној дијагностици појединих обољења", навела је Бјелобрк.

Иако се грађани Србије не могу похвалити најдужим животним веком у Европи, последњих година дошло је до побољшања очекиваног животног века, будући да је просечан животни век 2000. године био 72 године, док је 2022. био 75,5 година.

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".