Извор:Фото: Милутин Лабудовић

ПОСЛЕ 48 ГОДИНА: Диклић поносан на "Маратонце"

Извор: Нпортал

09.08.2023.

18:09

СЛАВНИ глумац, Богдан Диклић награђен је наградом " Александар Лифка" која му је додељена у категорији домаћих стваралаца на 30. Фестивалу европског филма Палић

Он је причао о свом почетку када се определио за глумачке кораке и истакао да му је част што је добитник ове награде и што се нашао у друштву изврсних претходника: 

- Отприлике у трећем разреду гимназије сам решио да ћу да покушам да радим нешто ме је привлачило и што ће ми стварати радост у животу - а то је глума. Нисам се преварио, иако сам претпостављао да је тај посао мукотрпан и није лак. Сећам се да ме је у то време тата послао у апотеку да купим лек, а ја сам испред књижаре угледао покојног Фабијана Шоваговића који је снимао филм у Бјеловару. Он је и дан данас један од глумаца који су за мене јако велики и јединствени. Пошто при себи нисам имао оловку и папир, отрчао сам до продавнице и замолио мамину пријатељицу тета Драгу, која је била касирка, да ми да оловку и папир да би ми се потписао Шова. Хемијска је била бордо боје и дуго сам је чувао, чак је са мном “наступила” у филму “Мајстори, мајстори” у сцени када просветни инспектор Мирослав Симић, кога сам тумачио нешто записује. Сећам се да када сам Шови дао папир и оловку да ми да аутограм, упитао ме је шта ће ми то. Одговорио сам да бих и ја можда покушао да се бавим глумом. Дуго сам тада био на снимању и гледао га. По завршетку снимања ушао је у продавницу столарског алата да види шта све има, јер му је хоби била столарија. Сећам се да ми је тада пружио руку и рекао: “Довиђења, надам се будући колега.” Десетак година касније нас двојица смо били на Пулском фестивалу и враћајући се у Загреб, у авиону сам му споменуо: “Е, мој Шове када би се ти сећао”, а он се надовезао: “Знам, испред књижаре...” Лепа и истинита прича - присетио се наш глумац.

BloombergAdria.com

 

Диклић је остварио низ улога по којима је запамћен. Такође, запамћене су реченице које је изговарао. Те реченице се понављају генерацијама. На питање да ли их он користи и да ли их користе његови пријатељи, одговорио је: 

- Не, не користим, али неки моји пријатељи, који јако воле те филмове и то не зато што је њихов пријатељ играо у њима, понекад користе. Има филмова у којима су неке баш моје реченице. Рецимо у “Националној класи”: “А сада мало она”, па онда у “Маратонцима...” чувена “Колико може да развије”. Сећам се да сам Бори предложио да када у “Маратонцима”... говори реченицу: “Поново ради биоскоп” да је понови неколико пута. То су моје додате реченице у текстовима.

Глумац је осим чувене бордо оловке имао још неке своје предмете које је користио у филму Горана Марковића “Мајстори, мајстори”, као на пример матурско одело.

- Јесте и не знам шта се касније десило са њим. Била је као ревизит и моја актен-ташна коју ми је мајка купила за рођендан. Стварно не знам одакле јој идеја да ми то купи за рођендан јер никада је нисам користио сем за снимање овог филма. То јој је била једина сврха - наглашава уз осмех популарни глумац.

BloombergAdria.com

 

Иза Диклића је 48. година каријере, а приватно важи за врло повученог глумца. У неким филмовима није остварио све што је замислио, али је у "Маратонцима" то био сасвим супротан ефекат: 

- Сви смо уживали док смо снимали филм јер смо имали свест о томе да радимо нешто што ће бити добро али нико од нас није имао свест да ће то толико да траје. Поред сценарија “Националне класе” и овај је био пун "дописивања оловкама". Нажалост, доказе немам, јер су се ти папири са сценариом негде изгубили - истиче глумац.

(Блиц)