У приватном животу, наравно, сасвим је другачија и није нимало застрашујућа, а занимљиво је да се у слободно време бави јогом.
- Често трчим али истезање тела након тренинга не одрадим поштено, тако да ми се тело само побунило. Осетила сам потребу за јогом. Почела сам са хата јогом, она је блага, представља комбинацију физичких положаја тј. асана и вежби дисања. Хата јога представља стање равнотеже, хармонизује дух и тело. Јако ми је пријало све то - објаснила је својевремено Татјана Кецман.
Уметница додаје да јој је овај вид релаксације битан у послу којим се бави, јер истиче да су тело и ум глумачки инструменти.
- Наш посао је стресан, диван али је адреналинска бомба. Некад нас тај енергетски набој разбије, разнесе у парампарчад. Познато је да јога смирује, помаже у проналажењу унутарњег баланса. Јога те научи да поставиш свој ум на фреквенцију која те чува, научи те да дишеш. Иначе, не постоји никакав посебан ритуал када радим јогу, већ једноставно то чиним када осетим потребу. Нисам љубитељ мистификације, не волим непотребне и измишљене зачудности, које људи пришивају јоги. Радим је где год и кад год пожелим - у дневној соби, у дворишту, на плажи...
Татјанина прва инструкторка јоге је била Соња Иванишевић. Ишла је редовно на групне часове али је у једном тренутку престала. Како каже њено тело је већ било “научено” тако да је наставила да вежба сама.
- За време короне сам поново кренула на заједничке часове, овај пут је била аштанга јога, код Бојана Зечевића. Та врста јоге ми је ближа, јер је захтевнија и динамичнија. Сада опет вежбам сама. Нисам неки велики јогин али не могу без тога. Истежем и активирам групе мишића које су запостављене у трчању. Често ме питају шта ми најтеже пада током јоге. То су положаји тела који су ми тешки за исвести, тј. асане у које теже улазим и које су ми напорне. Реално пуно асана има које не могу да урадим. Имам типичне тркачке мане, као например уска задња ложа.
Многи тврде да људи који се баве јогом имају много већи праг толеранције.
- Вероватно је тачно, тако и мени изгледа, иако не волим генерализовати. Јога подстиче усмеравање свесне пажње.
Иначе, њен лик у филму "Дара из Јасеновца" утемељен је на историјској личности, управници логора Барти Пулхерији, озлоглашеној због свог односа према деци.
‒ Добити негативну улогу је дивно. Глумци воле да бране свој лик па сам пробала да нађем зрно човека у њој. Моја улога је мала. Имала сам у глави да и она живи у огромном страху јер је само смрт окружује, што је, наравно, не оправдава - изјавила је Татјана.
Пре него што је снимила „Дару из Јасеновца“ гледали смо је у серијама "Убице мог оца“, "Убице мог оца" и "Жигосани у рекету“. Са почетком пандемије одлучила је да направи паузу.
‒ Од када сам стала на позоришну сцену, 1990. године, моја најдужа пауза била је месец дана. На сцени сам била и за време бомбардовања, и током трудноћа, и када сам била у гипсу, и болесна, са здравственом легитимацијом у џепу костима за случај да ми позли и да морам у Хитну... Ето, сад не играм. Имам времена на претек, па се осећам као да живим нечији живот, туђи. Позајмила сам га и једва чекам да га вратим. Шалим се, наравно. Добар је овај живот, приватно сам испуњена и срећна, рекла је својевремено глумица.