УЛОГЕ БИРАЈУ МЕНЕ: Јелена о каријери, сујеверју, обнаживању

Поклапају ли се реакције публике на серију "Црна свадба" са оним што сте замишљали док сте је снимали?

- И моја најближа фамилија, моји Новљани и веома блиски пријатељи по Београду, не усуђују се да је гледају. Кажу ми: "Нема шансе, Јелена." То ми је велики комплимент јер је хорор као жанр врло је клизав терен. Бавити се њиме је као ход по оштром ножу, а реакције гледалаца су само потврда да смо донекле успели. Серија је ауторско дело редитеља Немање Ћипранића и писца Страхиње Мађжаревића, који су били сигурни шта хоће и правили су кастинг без аудиције. Наше је било само да им верујемо. Желим да им ово буду врата за све будуће пројекте.

BloombergAdria.com

Импонује ли вам што је улога Наташе Јанковић писана баш за вас?

- Како да не. За све значајније улоге које су добиле највише признања редитељи су ме конкретно звали. У таквим ситуацијама одмах се отвори океан поверења и онда је пријатно радити јер знаш да је то добро око које те води с разлогом хтело тебе.

За ваше недавно емитоване "вреле" сцене критичар Ђорђе Бајић је рекао да је Јелена Ђокић је у "Црној свадби" као Никол Кидман у "Широм затворених очију".

- О забога! У незахвалној сам позицији да о томе причам. Мене одувек прати поређење с Џулијен Мур, ваљда због риђе косе. Ипак сматрам да је најважније бити аутентичан и свој.

Да ли бисте на такав изазов пристали и у позоришту?

- А приори бих рекла - не, али ипак бих размислила шта он значи у целој причи. На ове сцене у серији пристала сам на једвите јаде, пошто се првобитна замисао и те како ублажила. За то што је прво писало рекла сам: "Нема шансе!" Онда сам пристала на дублерку, али су с временом сцену додатно припитомили. Можда бих се и овога уплашила да је на почетку одмах тако писало. (смех)

BloombergAdria.com

Тема серије јесте и црна магија. Јесте ли сујеверни?

- Нисам, и ако случајно осетим да се за нешто везујем, одмах се тога и ослобађам. Не волим да будем роб ничега осим своје деце.

Шта вам је најважније када бирате улогу?

- Не бирам ја улоге, оне бирају мене. И нема правила, увек је различито. Некада је улога као таква, некада је најлепше када имаш најдивније партнере, некада је то редитељ, а некад и хонорар. Све је то исти посао, радиш га на исти начин, само су различити разлози због којих га прихваташ.

Значи ли вам популарност коју доноси телевизија?

- Популарност ове серије траје већ две недеље, али нисам осетила ништа више осим нових пратиоца на Инстаграму који ми пишу неке чудне поруке. Можда ћу се с њом тек суочавати. Водим свакодневни живот. Ујутро шетам пса са својим кучкарима у паркићу, после сам на пробама у театру на Брду с колегама и враћам се кући својој деци.

Сматрате ли да ваше време тек долази?

- Кад бих тако размишљала, значило би да нешто очекујем, а то повлачи са собом разочарање. Моје време је сада. Тако је било и јуче и пре 10 година. То је нешто што наизглед могу да контролишем, да живим свој живот сада најбоље што могу и радим овај посао најбоље што знам, а хвала богу, доноси ми радост.

Плашите ли се пролазности времена?

- Не могу да кажем да ми се са 44 године не јављају такви страхови у разноразним облицима, од тих неких хормонских промена, које ће се неизоставно десити, до појава седих и питања где си био и шта си урадио. Али кад погледам иза себе, задовољна сам и да сада све стане. У глуми сам маратонац и спремна сам за дуге трке, па верујем да то неће трајати само док могу да носим црвени руж и штикле. Усудила бих се да себи пожелим каријеру какву има Мира Бањац - уз једно вечито трајање остала је шмекер и друг. А ту су и даље и чашица и пљуга и осмех и све.

BloombergAdria.com

Шарму доприноси и визуелни идентитет. Да ли бисте префарбали своју риђу косу?

- Не знам како би промена ишла с мојим пегама, мислим накарадно и неприпадајуће. Риђа коса је некако моја. Спремна сам да се мењам због улога, али приватно нема потребе.

Чини се да вас је срећа пратила још од првог филма Срђана Карановића "Сјај у очима"...

- Нас троје младих, Ивана Боланча, Сенад Алихоџић и ја, добили смо улоге на великом кастингу, што је пријало и помазило нам его. Препустили смо се диригентском штапићу редитеља, а све даље што се дешавало нисмо могли да слутимо ни у најлуђим сновима. Пре свега, да ће нам први филм бити у званичној конкуренцији на фестивалу у Венецији. Он нас је одвео на онај црвени тепих, бајке од хотела и све нестварно. Пливали смо ко бачени листићи по таласима, несвесни колико је то велико и значајно.

BloombergAdria.com

Ипак, и најновији филм "Келти" добио је пре неколико дана награду на филмском фестивалу Виеннале у Бечу.

- Мислим да је то један од најлепших домаћих филмова икада који је већ добио награде и у Сарајеву, Берлину, Тајвану... Премијеру у Србији имаће 27. новембра на Фестивалу ауторског филма. То је првенац Милице Томовић, која је вансеријска светска редитељка, а уз плејаду преталентованих глумаца то ми је било можда најзанимљивије снимање у животу.

BloombergAdria.com

Али је и филм "Турнеја" носио неку своју причу...

- Магија је почела када је редитељ Горан Марковић дошао код мене кући да ми понуди ту улогу. Била сам у деветом месецу трудноће са ћерком. Имала сам 30 година, а предложио ми је да играм студенткињу Јадранку. Одбијала сам говорећи да ће ме зезати сви по граду. А онда ми је рекао: "Јелена, све се глуми, и лепота, и пијанство, и заљубљеност. Ти ћеш да глумиш младост и хоћу тебе." Оставио ми је само простора да се запитам ко сам ја да не верујем ако ми тако велики редитељ верује. Шест месеци након порођаја, била сам по великој хладноћи на свим оним локацијама, по шумама, на тенковима и с пушкама. И Клара је била са мном јер сам је још дојила. Било је то невероватно искуство и захвална сам што ми је тај филм део живота.

Никада нисте пожелели другу професију?

- Глума је најлепши посао на свету јер истовремено разболева и лечи. Милион пута ми се десило да сломљена или болесна одиграм представу и други сам човек. Она просто лечи али, с друге стране, наноси неке седе и душевне боли које нису твоје, али пролазе кроз тебе, па опет себе оправдаваш да су то вентили где излазе демони који би можда овако остали заглављени у ћелијама. Мој посао је симбиоза љубави и слободе. Она је живот животнији од живота где има више искрености него у реалности.

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".