КАЛЕМЕГДАН НИЈЕ БИО ПЛАНИРАН: Првобитно место "Победника"

Незаобилазан призор свакога ко се прошета Калемегданом, свакако је Споменик Победник. Ова знаменитост уједно и представља најпрепознатљивији симбол Београда. 

Настао је у годинама пред Први светски рат, али је његово уобличавање трајало необично дуго.  

Споменик чине бронзана мушка фигура са соколом у левој руци и спуштеним мачем у десној, на глави мушкарца налази се кече које представља српску народну ношњу старосрбијанске - торлачке регије и висок је 14 метара.

Рад је вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази, је ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

Тадашњи председник општине Београд Љубомир Давидовић и градски челници у августу 1913. донели су Одлуку да се победа у Првом балканском рату и коначна победа над Турцима обележи подизањем овог споменика.

Оно што мало ко зна јесте да није било одмах у плану да се споменик налази на данашњој локацији. Наиме, замишљено је да споменик буде постављен у самом средишту Београда, на Теразијама, али грађани су се бунили. Разлог њиховог негодовања заправо је био тај што су сматрали да је веома неприкладно да наг човек буде у центру Београда и вређао је београдске даме.

Зато је за постављање Победника одабрано ново место, даље од центра града и погледа, и то најлепше место на Београдској тврђави, на врху гребена изнад ушћа Саве у Дунав.

Крајем 2019. године – почетком 2020. године урађена је комплетна рестаурација споменика. Споменик „Победник“ је утврђен за културно добро 1992. године.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".