СЛАВИМО ПРЕОБРАЖЕЊЕ: Шта данас нипошто не треба чинити
19.08.2023.
07:32
СРПСКА православна црква обележава данас празник Преображења Господњег, који је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.
Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубезни... њега послушајте".
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке. На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен светлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
Летње Богојављење
Преображење пада увек у време Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе. Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца. Верује се да се, уочи празника, на небу отварају "Божја врата" на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље. Преображење увек пада у време Госпојинског поста. Иначе је овај пост јако строг и углавном је на води, али је на празник Преображења дозвољена риба на трпези.
У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима где нема грожђа, друго воће. Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим местима одржавају се вашари. На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија, те се тако сматра да се на сутрашњи дан завршава лето. Верује се такође да се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, зато треба у поноћ погледати у небо.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. У народу се слави Преображење као прелаз из летњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и време постаје хладније, нарочито ноћу. Због те промене у природи настала је у народу изрека: "Преображење је, преображава се и гора и вода". Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Обичаји и веровања
Жене уочи Преображења вежу црвени или бели конац око руке и помисле жељу. Ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити. Према распрострањеном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана ленчарити и спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив.
Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цео дан проведу у кафани - да им не пређе у навику и да не постану распикуће. Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе.
На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије. Верује се да ако је на овај дан лепо време, следеће године неће бити добра летина.
(Курир)