ИВАНИНА МАМА Рекордерка Југе - трагедија јој прекинула бајку

Ивана је многима инспирација, а тајна њеног успеха, поред посвећености, упорности и много труда, се крије и у њеном самопуздању, али и у великој подршци породице.

Ивана Вулета је кренула стопама своје мајке Весне, такође атлетичарке, а признала је и да је одувек привлачило надметање са другом децом.

- Као великог индивидуалца, занимао ме је једино спорт где је све морало да зависи искључиво од мене и једино сам атлетику успевала мирно да пратим поред телевизора. Мамине медаље нису ме интересовале толико колико опклада између нас две да ћу јој срушити лични рекорд. Недуго затим добила сам опкладу и први мобилни телефон! Било ми је само тринаест година - описала је Ивана у заједничкој исповести са мајком пре једанаест година.

Од мајке је наследила и много карактерних особина, али и такмичарски дух. Податак вредан подсећања је и да је Весна Шпановић пре четири деценије била југословенска рекордерка у спринту.

BloombergAdria.com

Она је тада због породичне трагедије била принуђена да на своју атлетску каријеру стави тачку, а није ни слутила да ће једног дана њена ћерка да настави управо тамо где је она стала.

- Моја мама је играла женски фудбал, али и рукомет, што је Ивана од ње наследила. С друге стране, моја љубав је била дисциплина скок удаљ, али ипак сам се такмичила као спринтерка и са седамнаест година постала првакиња оне старе Југославије у којој је конкуренција била жестока. Називали су ме талентом који обећава, али успех није потрајао - причала је Весна и наставила:

BloombergAdria.com

- Моја мајка је изненада умрла од излива крви на мозак и цео живот ми се у тренутку преокренуо. Иначе, поред оца алкохоличара имала сам катастрофално детињство у којем сам тренутке спокоја доживљавала једино када сам била на такмичењу или припремама. После мајчине смрти отац ме је истерао из стана, а захваљујући тетки, маминој сестри, завршила сам средњу школу и имала срећу да већ са деветнаест година добијем посао и запослим се као трговац. Зато сада кажем да је Ивана само наставила тамо где сам ја стала, а и дан-данас кад она трчи, ја не могу да седим: адреналин ми скочи, вичем и добацујем са трибина... Ако је на стадиону тишина, она се после љути.

- Некад ми се чини да је живот испричао необичну причу о томе како је Ивана продужила моју спортску каријеру тамо где се она прекинула и наставила неку своју, бајковиту, причу којој се не назире крај - изјавила је својевремено Весна за "Курир".