БИТКА ЗА НОБЕЛА: Иво Андрић "савладао" чувеног Толкина
24.08.2023.
09:19
"Господар прстенова", упркос изостанку Нобеловог признања, постала је једно од најважнијих дела светске књижевности.
Легендарна трилогија Џ. Р. Р. Толкина "Господар прстенова" први пут је објављена 1954. године, али књиге које су утемељиле жанр епске фантастике, нису одмах дочекане с добродошлицом. Толкиново дело, које је конкурисало за Нобелову награду исте године када и "На дрини ћуприја" Иве Андрића, сматране су другоразредном прозом, па је признање на крају припало нашем прослављеном писцу.
Наиме, документи Нобеловог комитета с којих је пре неколико година скинут печат тајности, открили су да жири није имао лепо мишљење о "Господару".
Шведски новинар Андреас Екстром истраживао је шта су чланови жирија писали о кандидатима те 1961. године међу којима су били и Лоренс Дурел, Роберт Фрост, Грахам Грин и Е. М. Фостер и пронашао да је Андрићево дело описано као "епска сила која је проналазила теме и осликавала људске судбине из историје његове земље".
О Толкиновој прози је, међутим, речено да "ни на који начин не може да се мери са приповедањем највишег квалитета". Фрост је одбачен због његових "позних година" - тада је имао 86 - а жири је установио да је његова старост "фундаментална препрека, што жири са жаљењем констатује". Из истог разлога шансу није добио Форстер, за ког је члан жирија Андерс Остерлинг написао да је "сенка некадашњег себе, давно изгубљеног духовног здравља".
Дурел није био по укусу жирију, због "његове мономанијакалне преокупације еротским компликацијама", док италијански романописац Алберто Моравија "пати од опште монотоније".
Грин се нашао се на другом месту, а данска књижевница Карен Бликсен, на трећем.
"Господар прстенова", упркос изостанку Нобеловог признања, постала је једно од најважнијих дела светске књижевности, које је инспирисало многе ствараоце и то не само из области књижевности.
Писан је у етапама између 1937. и 1949. године, највише током Другог светског рата. "Господар" је преведен на најмање 38 различитих језика, што га чини једним од најпревођенијих дела 20. века.
Толкин, који је и сам говорио више језика, за живота је написао и упутство за преводиоце, како би им олакшао посао и омогућио им да пронађу праве речи на својим језицима. "Господара прстенова" је на српски језик превео сатиричар, писац, новинар, радио-водитељ и преводилац Зоран Станојевић, који је преминуо 11. јуна ове године у Београду у 79. години живота.
Екранизација Толкинових књига у режији Питера Џексона, једна је од најуспешнијих у историји кинематографије, а снимљена је најскупља серија у историји ослањајући се на Толкинове мотиве.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".