ЈОВАНА У ЗАГРЉАЈУ БИВШЕГ: Сликом и речима одушевила пратиоце

Девојчица је напунила пет година, а водитељка је организовала журку у једној играоници.

На онснову њене објаве на Инстаграму, може се видети да је и даље у добрим односима са оцем своје наследнице, бившим супругом Војиславом Милошевићем.

Њих двоје су позирали заједно, док су, насмејани, држали ћерку у наручју, док је испред њих била торта.

- Сине, моја дико, снаго моја, цвете мој, благо моје, љубави моја највећа, душо моја, поносу мој, доброто, лепото, радости моја. Проћи ће цео живот, а мајка неће изнаћи праве речи да те њима ослови. Промениће се околности. Годишња доба. Успеси. Падови. А мајка ће и даље трагати: којим именом да те ослови не би ли једном занавек исказала своју љубав према теби. Хвала ти што си ме изабрала да ти будем мајка. Нема среће веће за мене. Хвала ти што си ме смирила, удостојила, усмерила. Хвала ти што ме сваког јутра подсећаш колико је важно да наставим даље, сваког дана-колико је битно не губити време на људе и ствари који не доносе напредак, а сваке ноћи-колико могу да поднесем и понесем. Хвала ти што си ме научила да се не везујем за материју, али да је стварам свом снагом. Хвала ти што од мене чиниш бољу особу без зависти, чемера, озлојеђености и јада, спремну да у сваком тренутку помогне и другим мајкама. Хвала ти што ме својим постојањем сваког дана опомињеш да решим све недовршено, а важно. Та свест о трајању због тебе ме буди из сна у 4х ујутру да одговорим на поруке, да завршим текст, напишем тему, идеју... Коју ћу кад -тад релизовати... Због тебе. И опет, када сам те,онако уплашена, подбула, свеже исечена, први пут угледала у болници "Драгиша Мисовић", када су ми те крвававу, малу, а јаку ставили на груди док је рана јос била отворена, знала сам по твом даху на мом врату да си моја. У свему. Да ме осећаш. Ниси плакала. Само си се шћућурила уз мене ставивши главицу на моје раме. Знала си да ми је снага на измаку. Та блискост је предодредила нашу судбину. Постоје много мајки и ћерки, али њихови односи нису тако јаки. Наш је јединствен. Нераскидив. Сине мој, нећу цео свој живот изнаћи праву реч, синтагму, реченицу, текст да ти кажем колико те твоја мајка воли. Како да те крстим? Које танане речи нашег богатог српског језика да искористим не би ли ти исказала сву љубав овог света коју осећам према теби?! Кажи ми, какво име да ти дам? Лавице моја, злато, лане моје, срећан ти рођендан. Хвала ти што постојиш. И опет, ја ћу провести цео животни век тражећи лепше, милије, дичније име што још не чу свет, да њиме назовем свој румени цвет.Твоја мајка - написала је Јована.