МЕТЕОРОЛОГ: Следеће недеље нестабилно време на Балкану

- Ипак, суперћелијски развоји се не могу искључити, највише у понеђељак. Мислим да је у овој фази мало вероватно да ће имати сличан исход као у јулу, иако ћемо те детаље знати тек уочи саме промене времена. Ипак, то не значи да неће бити локално јаког грмљавинског невремена - казао је Недим Сладић, метеоролог из Босне и Херцеговине који је на научном усавршавању на Универзитету Ридинг у Великој Британији.

Топлотни талас од запада иде ка истоку - Балкану

Крајем августа није чест случај да се појављују топли таласи на обе стране Атлантика. Ипак, према речима Сладића, постоји одређена синоптичка ситуација која одговара оваквом развоју и у складу је са научном литературом.

- Тренутна синоптика одговара тзв. Розбијевом таласу број 5, који се очитава у издуженој, односно вијугавој млазној струји: снажној врпци ветрова на око 10 километара висине која се помера од запада ка истоку, расподељујући подручја високог и ниског притиска ваздуха - појашњава Сладић за Јутарњи лист.

Како је казао, Розбијев талас број 5 се обично поклапа с развојем топлотне куполе над подручјем Северне Америке. Топлотни талас се, додаје, јавља и над југозападним и западним делом Европе и потом премешта према истоку, тј. Балкану.

- Још један талас врућине обично имамо и на подручју источне Азије. За Европу су обично Розбијев талас број 5 и 7 кључни за снажне врућине, а исти талас број 5 који сада имамо, имали смо у јулу 2023. али и истог месеца 2022. године - нагласио је Сладић.

Топлотни талас у Европу дошао из Африке, утицао и Медитеран
Сладић је казао да је узрок топлотног таласа у Европи снажно поље високог ваздушног притиска са северозапада северне Африке.

- Које се протеже на североисток преко великог дела западне и централне Европе, а по висини се пумпа велика количина врућег, сувог ваздуха.

Он је навео и да се топлотни удар јавља када врући ваздух остаје заробљен при дну, згушњава се и на тој висини одржава висок ваздушни притисак.

- Овај талас врућине је специфичан по томе што је изразито снажан: да бисмо измерили температуру ваздуха од нула степени, потребно је попети се на око 4.500 до 5.000 метара надморске висине. Не заборавимо и знатно топлији Медитеран који у одређеној мери утиче на додатно загревање околног ваздуха, али и доприноси порасту самог граничног слоја - рекао је Сладић.

Врућинама се назире крај

Метеоролог наглашава да температуре у Хрватској које варирају од 34 до 39 степени Целзијусових нису неуобичајене, јер су им сведочили и у протеклих пет до 10 година.

- Ипак, те су температуре знатно изнад вишегодишњег просека у односу на период од 1991. до 2020. године - казао је Сладић.

Врућинама се, ипак, како најављује, назире крај.

- Врхунац топлотног таласа очекујемо крајем недеље, а почетком следеће и значајније захлађење уз температуре примереније крају августа - казао је Сладић.

(Јутарњи лист)