ЕМОТИВНА ИСПОВЕСТ Ја сам католкиња, крстили су ме кумови

После неколико година, пар је постао богатији за још једно дете, ћерку Лауру. Уз свој труд и подршку супруга, Весна је постала једна од популарних певачица у Србији и шире. У емисији "Преживели" говорила је о свом одрастању и тешком детињству, када је мајка са само годину дана због лоше материјалне ситуације оставила у Звечанској, да би је неколико месеци касније крстили пријатељи њене мајке, који су јој пружили топли дом. Ипак, њен пут до нормалног живота и популарности био је пун препрека, а сама чињеница, колико је имала тешко и болно детињство, говоре и сузе популарне певачице, које никако није могла да задржи, током гостовања у једној емисији, у којој је изнела своју емотивну исповест.

- У својим тридесетим годинама, моја мајка се заљубила у мог оца и затруднела са мном, али је касније била приморана да ме остави у Звечанској. Тата нас је напустио, није желео да плаћа алиментацију, а она није имала нормалне услове за живот - почиње своју болну исповест Весна.

- Отац ме је признао и носим његово презиме Тривић, али никада нисам добила одговор зашто ме је напустио. Касније се оженио и добио још једну ћерку, тако да није желео да преузме обавезу око алиментације, а самим тим није желео ни контакт са мном. Немамо га ни дан данас. Моја мајка, никако није могла да плаћа све рачуне, живеле смо у једној гарсоњери и онда сам једно време била у Звечанској. То је једна велика траума. Сећам се појединих детаља, била сам јако мала и знам да сам пуно плакала. Када имате ћерку и дете ноћу има температуру, оно тражи мајку, а маме нема, то је баш било онако страшно - испричала је Весна кроз сузе и додаје да нема оправдања да родитељ остави дете.

BloombergAdria.com

- Нема оправдања. Поприлично знам да јој је било јако тешко и да је патила. Заправо, тако се она и упознала са мојим кумовима, који су њој помогли. У тој фабрици, у којој је она радила, био је старији брачни пар без деце. Она је толико плакала и тражила и начин да ме врати, да су се они на крају сажалили. Ја сам била можда неколико месеци у Звечанској. Они су јој предложили да јој помогну. Крстили су ме и ја сам прешла да живим код њих. Ваљда је таква процедура била, да сам ја морала да будем негде, где Центар за социјални рад зна да сам ја збринута. До седме године сам живела код њих, док мама није средила своју стамбену ситуацију, а онда сам се у првом разреду основне вратила код ње. Они су мене као рођено дете гледали, мазили, пазили, чували. Искрена да будем, очев недостатак, нисам претерано ни осетила, јер сам баш имала велику пажњу и љубав од стране кумова и моје маме - рекла је певачица и открила да је она заправо католкиња.

- Кумови су из Вараждина и ја сам крштена у католичкој цркви, тако да сам ја заправо католкиња. Због тога ја сваке године славим све празнике дупло - први пут је јавно рекла Весна.

Прелазак из топлог и ушушканог дома код кумова за њу је био трауматичан, јер када се вратила да живи са мајком, поново није имала адекватне услове

BloombergAdria.com

- Прелазак из те једне ушушкане породице у којој је све било на време, за мене је било трауматично, јер мама јесте средила стамбени простор, али је и даље морала да ради два посла. Нисам имала топло јело да ме сачека када дођем из школе, грејали смо се на смедеревац, па смо заједно морале да скупљамо дрва. Да бих отишла на рекреативну, деца су морала да скупљају паре за мене, јер ја нисам имала.. Телевизор нисам имала до 12 године - испричала је певачица.

Губитак кумова тешко је поднела, а поново је доживела и трауматичну ситуацију.

- Кума је преминула 1993. године, а кум 1996. Када је кума преминула, ја сам већ тада била осми разред. Уписала сам се у плесну школу код Ђолета и Слађе и већ тада сам доста путовала и радила. То сам баш тешко поднела. Наставила сам да живим код кума повремено, да он не буде сам. Цео живот су они мене васпитавали, да ће тај стан да остане мени и да сам ја једина њихово. Ја сам знала да сам ја њихово све. У неком моменту 1995. године, са плесном групом са путовала нон-стоп. Једног момента звоним на врата код кума и отвара ми жена иста као моја покојна кума. Стала сам и скаменила сам се. То је заправо била сестра близнакиња од моје покојне куме. Испоставило се да су они имали дете, а да ја то нисам знала. То је стара прича пре мене кад су били млади - рекла је Весна.

BloombergAdria.com

- Ја стојим на вратима и гледам куму која ми ужасно недостаје, али испред мене стоји жена која нема те топле црте лица, то је било страшно. Он мени никада није причао о томе ништа, јер се у то време није причало на такав начин са децом, као што ми данас разговарамо. Ја сам те неке детаље сазнала од комшинице из приземља. Они су у младости били заједно и добили су сина. Тада ми се поново, преко ноћи се мења све. Ја више ту нисам пожељна, а пазила сам тог човека три године да не буде сам. Кували смо, живели смо заједно. У том моменту ја одлазим из стана онако разочарана. Негде на зиму 1996. године, снимали смо филм са Драганом Мирковић и мене зове мама да идемо код кума. Нисам желела, али сам на њен наговор ипак одлучила да одем. Она је знала све, иако јој ја ништа нисам рекла. Како сам ишла улицом и певала, она ми је у једном монету рекла да ћутим, јер не ваља да певам. Ја рекох, шта ти је, сви ме знају у комшилуку да сам таква, а она ме је у ствари припремала за оно шта ћу да видим. Човек се преполовио, прехладио се и за две недеље је отишао. Ту настаје завршетак једног начина живота и завршава се то неко безбрижно детињство - додала је.

- Тада схватам, да ја заправо други пут у животу губим нешто, што заправо нисам ни имала, иако смо причали о томе. Схватам да морам да се борим, да радим и чини ми се да сам ту преко ноћи сазрела. Схватила сам да ни на кога не могу да се ослоним, сем на саму себе - казала је.

Весна је покушала да ступи у контакт са својим биолошким оцем, али безуспешно.

- Ја сам њега тада већ тотално избрисала. Била сам седми разред и није била моја потреба, већ наговор моје другарице Катарине, да ступим у контакт са њим, јер је и сама била дете разведених родитеља. Она је нашла телефон од његове супруге и одлучила сам да позовем. Када се јавила, рекла сам: "Добар дан, ја сам Весна Тривић, ћерка вашег супруга и само сам хтела да вам каже да и ја постојим". Она ми је одговорила, да ја за њих не постојим и да их више не зовем. Нашла сам оправдање и за то, јер жена можда није знала да ја постојим. Било ми је мало криво, али сада сам ок са тим стварима. Не можеш ништа на силу да радиш. Знам само, да уколико некада дође до некога разговора са њим, то ће бити поприлично тешко, јер хоћу да знам многе одговоре - истакла је.

BloombergAdria.com

У 12. години почела је да игра код Ђолета и Слађе, да би већ са 13 почела да зарађује од наступа.

- Мама мене од 13. године није финансијски осетила. У 16. години нисам више живела са њом. Прешла сам код моје другарице Катарине у Жарково. Њена мама је долазила стално да нам помаже и то ми је био најлепши период. Зарађивала сам тако што сам радила у плесној школи код Ђолета. Држала сам загревање млађим групама. То је био неки ситан новац, али за мене топ, да имам пун фрижидер и да купим себи нешто, плус смо добијали новац од наступа.

Весна је 2001. године заменила Слађу у групи "Ђогани".

- Иако још нисмо ни знали да ли ћу почети да певам у групи, била сам снимила једну пробну песму, изашла сам на насловној страни таблоида. Сликао нас је неки папарацо у неком кафићу и ту су почеле разне приче. Тада је он много разговарао са мном, смиривали смо једно друго - прича Весна о свом првом сусрету са медијима и открива како је мајка реаговала на њен први велики успех.

BloombergAdria.com

- Мама је све знала. Ја сам се родила као једно бело дете, а моји су сви поприлично тамнопути. На порођају јој је бабица реклада ћу ја да будем нешто посебно и она је то запамтила. Да ли је то та нека позитивна прича у коју сам ја желела да верујем у целом то мраку, па ме је то некако држало, да ћу бити нешто посебно, не знам. Интересовање и таленат за играње и певање сам показивала још док сам била као дете код кумова. Увек сам морала да будем у центру пажње - додаје и открива због чега је престала са радом плесна школа.

- Опет је то једна тешка прича. У 2011. сам имала спонтани и упала сам у поприлично у депресију једно годину дана. Ђоле је био ангажовао девојке из групе да заврше ту сезону уместо мене, али сам тада схватила да ја то више не могу да радим и посветила сам се у то време свом сину - додала је.

Од 2003. године, група "Ђогани" није наступала у Београду, а Весна сматра да је према њој и Ђолету начињена велика неправда, али да не жале јер их публика у иностранству јако воли и поштује.

- Нико нас није звао од 2003. године у Београду да наступамо. Некако, у другим земљама, обично музичаре прво испоштују код себе, пре него што их пусте у свет. Мислим да је начињена велика неправда према Ђолету и мени, јер су наше песме хитови и публика нас воли, али Боже мој, све је то мени океј - закључила је Весна.