Није знао да је рат завршен, 29 година се крио у џунгли

Међутим, током Другог светског рата на овим острвима су се одвијале велике битке. За Савезнике она су заузимала стратешке положаје јер су одатле могли да нападају Јапан. Заузврат, јапански војници послати су на ова острва како би их бранили по сваку цену. Међу њима је био и поручник Хиро Онода.

Предаја није била опција, па је Онода слепо следио сва наређења. Чак и кад се рат завршио - наставио је да се бори и 29 година после рата.

Као што знамо, самураји су морали да буду спремни да положе живот за своје господаре. Овај концепт су Јапанци искористили у Другом светском рату, предаја је била неопростив грех.

Такав став довео је поручника Оноду и његове људе у ситуацију да се скривају на планинама острва Лубанга на Филипинима након што су савезничке снаге одузеле острво Јапанцима у фебруару 1945. године.

BloombergAdria.com

Уверио је своје војнике да ово може да потраје годину, три, пет, али да ће се њихова војска вратити по њих.

- Као обавештајцу, наређено ми је да водим герилско ратовање и да не умрем. Морао сам да следим наређења као војник - рекао је.

Рат се завршио септембра те године, али се он и даље придржавао наређења. Имао је неколико окршаја с локалним Филипинцима и полицијом. У октобру 1945. он и његова група пронашли су летак на којем је писало: "Рат се завршио 15. августа. Сиђи с планине!"

Налазио је још таквих летака, али је био уверени да је то америчка пропаганда. Сматрали су да су негде погрешили кад не могу да нађу саборце. И тако су остали у џунглама наредних 29 година.

BloombergAdria.com

Пошто су се борили с локалном филипинском полицијом, мислили су да рат још траје. Један од његових људи се на крају предао 1950. године. Други је убијен 1954. Када су 1972. спалили пиринчано поље, полиција му је убила и посљедњег борца, тако да је остао сасвим сам.

У међувремену, у Јапану, Онада и његови људи постали су урбана легенда. Иако су званично проглашени мртвим, сви су на Филипинима били сигурни да је жив. Убио је и 30 Филипинаца. У фебруару 1974. године војник Норио Сузуки је коначно одлучио да га пронађе.

Нашао га је, међутим, Онода је и даље одбијао да се преда сем ако му то не нареди заповедник мајор Јошими Танигучи. Сузуки је морао да се врати у Јапан и пронађе Танигучија, тада старца који је радио у књижари.

Довео га је у Лубанг и Онода је после 29 година чуо жељено наређење.

Онада је предао филипинском председнику Фердинанду Маркосу свој мач у знак предаје. Маркос га је ослободио кривице за убиства и пустио да иде кући.

Када је стигао у Јапан, приређена му је велика добродошлица. Ипак, пошто је прошло толико времена, није више могао да се снађе у земљи која се потпуно променила. 1975. је отишао у Бразил и бавио се сточарством, а онда се 1984. вратио у Јапан и покренуо школу за преживљавање у дивљини.