ЕВРОПА ОПАСАНА БОДЉИКАВОМ ЖИЦОМ: Уступа ли глобализација место ери локализације?

Дуж граница неких држава већ су подигнуте ограде с бодљикавом жицом како би се спречио њихов долазак, још од претходног прилива миграната из Сирије, који је почео 2015. године.

Више од половине држава чланица ЕУ подигло је на границама физичке баријере како би осигурале своју територију, показало је истраживање немачке агенције ДПА

Будући да ће из Авганистана вероватно стићи још људи, многе чланице обећавају да ће додатно ојачати постојеће ограде и зидове.

Пољска

Прошле недеље у Пољској су почели радови на изградњи ограде на граници с Белорусијом дугој 400 километара како би се спречили илегални преласци границе. Ограда ће бити дуга 190 километара, уз 130 колико је већ заштићено бодљикавом жицом. Готово 1.500 војника тренутно је распоређено на граници, а очекује се још 500.

Мађарска

Ограда с бодљикавом жицом протеже се дуж целе мађарске границе са Србијом. Пројект премијера Виктора Орбана, опремљен дроновима и термографским камерама, коштао је готово 1,5 милијарди евра и саграђен је 2015. Јефтинија верзија с бодљикавом жицом подигнута је на граници с Хрватском.

Аустрија

Аустрија је саградила ограду дугу 4,4 километра на граници са Словенијом 2015. Ограда, која је делом уклоњена како би могли да пролазе излетници, пресекла је шенгенску зону у којој је путовање допуштено без провера на граници.

Словенија

Готово половина од 500 километара дуге границе с Хрватском покривена је оградом с бодљикавом жицом. Хрватска је чланица ЕУ, али није у Шенгену и налази се на балканској рути миграната према средњој Европи.

Грчка

Грчка влада труди се да спречи мигранте да прелазе спољну границу ЕУ с Турском дуж реке Марице, тако што је подигла 27 километара ограда на плитким деловима, уз 11 километара постојећих баријера. Ограде надгледају термографске камере, дронови…Бодљикава жица постављена је и на граничном троуглу између Бугарске и Турске како би се спречило кријумчарење људи, а подигнута је и ограда дуга 34 километара дуж границе са Северном Македонијом.

Кипар

Влада јужног Кипра саградила је ограду с бодљикавом жицом која пролази кроз подељени главни град Никозију. Требало би да спречи долазак миграната у ЕУ из Турске преко непризнате Турске Републике Северни Кипар.

Бугарска

Бугарска је од 2017. дуж целе границе с Турском дуге 259 километара подигнула ограду с бодљикавом жицом и термографским камерама. Због кризе у Авганистану, влада је наредила војсци да помаже у контроли граница.

Литванија

Виљнус је објавио да гради ограду дуж границе с Белорусијом дугом 508 километара како би спречио илегалне преласке. Ограда ће бити завршена 2022. Баријере већ постоје дуж границе с руском енклавом Калињинградом, које су подигнуте у тренутку јачања напетости с Русијом 2017.

Летонија

Рига је распоредила бодљикаву жицу дуж 37 километара границе са Белорусијом. Летонија такође гради ограде дуж руске границе, премда још нису завршене.

Естонија

Талин гради 115 километара дугу ограду дуж границе с Русијом, а радови би требало да буду завршени до 2026, рекао је министар унутарњих послова Кристиан Јани.

Норвешка

Норвешка је подигла ограде на граници с Русијом након што су 2015. бројни мигранти ушли у земљу бициклом.

Француска

Британска влада уложила је милионе у изградњу зидова и ограда код француског лучког града Калеа како би спречила мигранте да прелазе у Британију. Лондон и Париз недавно су се договорили да ће додатно појачати контролу граница.

Шпанија

Шпанска влада је 1990-их подигла ограде око северних афричких енклава Сеуте и Мелиле које их деле од Марока. Баријере, које су дуге осам,односно 12 километара, постепено су појачане. Сада су високе десет метара, састоје се од две паралелне ограде с мрежом челичних каблова које надзиру термографске камере.

(Спутник)