СРБИЈА ЈЕ У ФИНАЛУ!

"Орлови" су победили резултатом 95:86.

За злато ће се у недљу борити са победником меча Сједињене Америчке Државе - Немачка.

"Немају наши шансе", био је један од главних коментара када се изборило полуфинале, јер је предсотјећи ривал био јачи него сви претходни. Канада је не само саткана од НБА играча, а има их седам (Дорт - Оклахома, Александер-Вокер - Минесота, Гилџис-Александер - Оклахома, Пауел - Далас, Берет - Њујорк Никс, Олиник - Јута, Брукс - Хјустон), већ уз младог, а 224 центиметра високог Идеја са Перђу универзитета и четири врло добра "европска" играча, Уникахиног Еџима, Александера из Хапоела из Тел Авива, те Скраба из Бччешехира и Бел-Хајнса из Сарагосе, који је прошле сезоне играо за Будућност и прилично добро зна менталитет и могућности српске кошарке.

Дакле, када се на папир стављало "ко је јачи" индивидуално, то је била Канада. Када се стављало ко је досад био бољи на овом турниру, то је била Канада, јер је избацила моћног Дончића и Словенце, са 30 разлике нокаутирала кандидате за злато, Французе, са 26 Летонце које је један шут делио од полуфинала.

Али, шта је било - није важно када на ред дође "сада". Ко је бољи на папиру ништа не значи ако то не докаже на паркету. А тамо... тамо мудрост, смиреност и веће срце одлучују. И то само ако складно функционишу.

На фантастичну индивидуалност Канађана одговорено је тимском игром. Шаи Гилџис-Александер, који је прошле сезоне постигао преко 30 поена по НБА мечу, сведен је на пет у првом полувремену. Дилон Брукс, самопроглашени најбољи дефанзивац на спољним позицијама "не само у НБА него у свету" гледао је Аврамовићев час индивидуалног понашања одбране, а српског када се о колективној дефанзиви ради. На пик-ен-ролове Канаде одговарано је тако широком лепезом, да ривали Србије нису знали кад шта да очекују. Мада, једно су могли да виде врло брзо:

Нема уопште одустајања, ни роптања код ових "орлова".

Ни када се лакат зарије у стомак, као Добрићу, а ривал искористи његово лежање да постигне тројку. Јер онда исти тај Добрић устане, стисне зубе и узврати - тројком.
Нема роптања ни када најбољи глумац на терену, а свакако добар играч, Кели Олиник, који је четири пута у каријери победио Јокића, четири пута падне и изнуди прекршаје ривала, од којих је свих "за главу већи". 

Не, нема у овој екипи "орлова" таквих ствари. Шта год да се деси, одговор је био бодрење, ако нисте главни глумац у тој секунди, а ако јесте, онда порука "Нема везе. Нема везе". Као када би Богдановић на добро одиграну одбрану ривала постигао тројку преко испружених руку. Вежбао је он у "Пиониру" да шутира преко високо подигнутих метли, зато "нема везе" шта ривал покушава ако је одлучност ту, ако је срчаност прати, а добро осмишљеног плана се сви држе.

Пред сам почетак меча, Кошаркашки савез Србије је, због силних оцена и процена да Пешићеви изабраници немају шансе, на друштвеним мрежама пустио снимак наше националне селекције уз музичку подлогу у виду трубача који свирају мелодију "Отписани". Такви су у овај меч ушли Срби, у туђим главама - не у својим, зато су и имали +13 на полувремену.

Очекивано, одговор екипе чији је стратег Ђорди Фернандез Торес, био је и већа агресивност у одбрани (на моменте и прелазак на зонску), и веће коришћење главног аса ("СГА" је убацио девет поена у трећем сегменту) па се, уз неке лошије процене Стефана Јовића, а мањак неопходног кретања осталих у појединим офанзивним акцијама, преполовила предност Србије. Ипак, Јовић се врло брзо "прибрао", придружио му се Добрић, потом и Гудурић, па је вођство враћено на оно са великог предаха.

А онда, почетак четврте деонице. Најважније у мечу.

И то почетак као из снова. 

Аврамовић краде лопту и поентира. После нове освојене лопте, Гудурић погађа тројку. Давидовац после још једне изврсне одбране одводи Србију на 82:65. "Отписани", који "немају шансе", држали су час из организоване игре, ношене тимским духом. Канада се, зато, ослонила на канонаду са дистанце и свог тада најбољег играча, Берета, те ја половини последње четвртине предност била десет разлике, а Пешић вратио на паркет скоро целу почетну петорку (Стефан Јовић, Богдановић, Добрић, Милутинов), с тим да је уместо лакше повређеног Николе Јовића играо Давидовац. Уз Богдановићеве бравуре отишло се на +15 уз четири минута до краја. Све што је супарник потом покушао, а дао је све од себе да изведе чудо - није уродило плодом јер... чудо је имало посла негде другде. У дворани у Манили остала је само решесност Србије да - на том паркету буде и када се игра финале.

Тако ће и бити.

Колико год "отписанима" буду звали ове момке из земље кошарке.

(Новости)