СУПРУГА ГОРАНА ШУШЉИКА: Била у вези са светском звездом

Прослављени глумац Горан Шушљик важи за једног од најбољих и најомиљенијих његове генерације, а он спада и у ред великих звезда нашег глумишта о чијем се приватном животу не зна много.

Глумац је у ретким приликама причао о свом породичном животу, али када направи изузетак – он с великом љубављу и поштовањем прича о жени с којом је засновао породицу и која је његова животна сапутница. Баш као и она о њему.

BloombergAdria.com

Шушљик је, наиме, већ годинама у складном браку с пијанисткињом Ирином Дечермић, с којом има двојицу синова, а њихова прича је врло интересантна и романтична.

Све је почело по завршетку бомбардовања 1999. године, када је глумац у Црној Гори упознао жену свог живота. Ирина, ћерка глумца Стојана Цолета Дечермића и професорке Убавке Јовановић, дошла је да посети своје родитеље на мору и остало је историја.

– Убавка је посредно уплетена у ту причу. Знала сам за Горана јер сам се интезивно дружила са Јагошем Марковићем, када год сам долазила у Београд – истакла је она и присетила да је једном приликом пре тога гледала Шушљикову представу с бившим супругом Жан-Марком Баром.

Бар је велика светска звезда, а управо је он с Ирином уживао у таленту Горана Шушљика пре него што је Ирина пала на шарм српског глумца.

BloombergAdria.com

– И Жан-Марк ишао је са мном у позориште и гледали смо га. Те 2000. године кренула сам да проведем са породицом недељу дан на мору, у Росама, где моја мама воли да летује. Врло ми важно да једном годишње имамо тај морски заједнички тренутак. Дошла сам на Росе и Горан је већ био у том стану који смо изнајмљивали јер је у међувремену остао без собе, а Росе су биле пребукиране. Пошто се дружио са мојом мамом, имали су разне приче од Киша до Југословенског драмског позоришта, ноћима су седели и причали и она га је примила у празну собу која је чекала мене. Тако смо Горан и ја тих недељу дана, колико сам имала слободно, провели у истој кући и десила се љубав. Изгледа да је Убавка припремила терен – рекла је у интервјуу за Елле својевремено пијанисткиња.

После неколико месеци, Шушљик је отпутовао у Боцвану, а писало се да је, чим је стигао на афричко тло, схватио колико му недостаје Ирина. зато је одмах купио повратну карту за Београд, али преко Париза, како би могао да види жену која га је толико очарала. У том тренутку Ирина је, наиме, живела на релацији Лондон-Париз и ово је био једини начин да глумац проведе време с њом.

Тада је њена љубав с француско-америчким глумцем и режисером Жан-Марком Баром, која је трајала чак 17 година, била одавно завршена. Ипак, Бар и Ирина остали су пријатељи, а с њим су Горан и она сарађивали а представи "Кројцерова соната", која се играла у Мадленијануму.

– Признајем да може да делује неуобичајено. Али то је само због граница које сами себи задајемо. Као становник модерног друштва, ви имате права на лични избор, имате права да наставите да волите неког иако више нисте у контексту мужа и жене, и имате права да пренесете своју љубав према бившем супружнику на садашњег. То је био једини пут да останемо здраве главе и здравог срца. Сигурна сам да су и Жан-Марк и Горан сада богатији за још једно пријатељство. Живимо овај један једини живот, и зашто да га учинимо мање радосним, или више болним, због неких правила? Као што је Дебиси рекао – уметник је тај који задаје правила, не намећу се правила уметнику. Па тако и у самом животу – рекла је у разговору за Време пре неколико година.

BloombergAdria.com

Премда је пре тога живела у највећим светским метрополама и културним центрима, Ирина је због љубави решила да се врати у Београд и ту скраси с Гораном. Пар је потом усвојио синове Душана и Ђорђа, а пијанисткиња је једном приликом испричала да је Душан дошао на свет два и по месеца раније, због чега му је оштећен слух.

– Ђорђе је изразито друштвен. Довољно је да се једном са неким види и поигра, већ следећи пут спреман је да оде у госте код њега, чак да преспава. Отворен је, не крије емоције, док је Душан сушта супротност. Али, такав је због проблема са слухом, јер до годину и пет месеци није ништа чуо. Рођен је са шест и по месеци. Као последица свега оштећен му је слух — испричала је пре неколико година. — Сад уз помоћ апарата чује и може да прича. Њега нико не интересује, довољни смо му ми. Воли и своју дадиљу, везан је за њу, виђа је свакодневно па је то и нормално. У почетку му се није ишло у вртић, сад је другачије. На тесту који су радили у обданишту показао је натпросечну интелигенцију. Последњих месеци примећујемо велику промену, сигурнији је у говору.

Њихова деца су усвојена, али то ни на који начин не чини њихову родитељску љубав мањом.

BloombergAdria.com

– Питање је тог биолошког или родитељског инстинкта. Он је дубоко у сваком од нас. Невезан је само за биолошку децу. Сећам се када смо са Ђорђем били на мору прво лето. Био је страшно немиран, вечерали смо, био сам окренут ка Ирини. Само сам у једном тренутку видео да он нагло пада са столице. Ја сам успео да своју шаку пружим и да његова главица не удари о нешто тврдо. Ту сам био сигуран да сам отац. Просто, та брзина, инстинкт да урадиш то да сачуваш нешто твоје – испричао је Шушљик.