ФОРУМ 01: Половина енергије из обновљивих извора

Жели да постигне енергетску независност, да обезбеди најнижу могућу цену енергената за привреду и грађане и - да буде енергетски безбедна. Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић данас је, на "Форуму 01" у организацији Компаније "Новости", истакла да је задовољавање ова три циља могуће једино уз компромис.

О значају едукације, плановима у зеленој транзицији и неопходним корацима на том путу, али и улози државе, бизниса и локалне заједнице у овом подухвату говорили су још и генерални директор компаније НИС Кирил Тјурдењев и градоначелник Чачка Милун Тодоровић.

- Енергетика захтева дугорочно планирање - додала је министарка Ђедовић Хандановић. - Почели смо са израдом стратешких докумената. Србија је део европске енергетске уније. То нам намеће одређене обавезе. Интегрисаним националним планом за енергетику и климу дефинисали смо да обновљиви извори енергије (ОИЕ) постану главни домаћи извор електричне енергије са уделом који достиже 45 одсто у производњи електричне енергије у 2030. То је могуће уз улагања у енергију сунца и ветра. Имамо значајне хидроенергетске потенцијале, али је потребно да повећамо енергетску ефикасност и смањимо емисију штетних гасова. Циљ је да је смањимо за 40,4 одсто у односу на ниво из 1990. године. Транзиција мора да буде праведна, да не трпе градови, нити региони. У наредних десет до 15 година потребно је уложити 15 милијарди евра у енергетску инфраструктуру. Енергетика мора да буде приоритет сваке владе у наредних 20 година.

BloombergAdria.com

Држава грађане мотивише на штедњу одобравањем попуста на електричну енергију. Истовремено одобравају се значајне субвенције за реновирање приватних и јавних објеката како се топлота не би расипала.

- Деценијама смо имали веома ниске цене електричне енергије и гаса и као да смо заборавили да водимо рачуна о потрошњи енергије и енергената - додала је Дубравка Ђедовић Хандановић. - Грађани су показали да разумеју озбиљност енергетске кризе, одазвали су се позиву државе за штедњу енергије и сами су дали значајан допринос да прођемо лакше кроз прошлу зиму. Између 36 и 45 одсто купаца месечно је остварило попуст на рачуну за електричну енергију који је у зависности од количине уштеђене енергије износио од 15 до 30 одсто. Држава је подржала грађане субвенцијама које омогућавају не само уштеде већ и мању потрошњу енергије унапређењем енергетске ефикасности у домаћинствима. То је дало резултат, на претходним јавним позивима је око 20.000 домаћинстава имало прилику да спроведе неку од мера енергетске ефикасности. На актуелном јавном позиву учествује 131 локална самоуправа у којој ће домаћинства санирати своје објекте, а укупно око 50.000 домаћинстава у наредних неколико година. За овај програм обезбедили смо 50 милиона долара у сарадњи са Светском банком.

BloombergAdria.com

Компанија НИС своје пословање годинама уназад прилагођава захтевима одрживог развоја. Сваке године едукује хиљаде својих запослених, а кроз пројекте НИС Енергy и НИС Цаллинг, у своје редове доводи најталентованије младе стручњаке - студенте и дипломце. НИС сваке године улаже у одрживе пројекте у градовима и општинама Србије. Ове године је за пројекте у области образовања и науке на располагању 1,2 милиона евра.

- Живимо у свету који се стално мења, имамо 12.000 запослених у нашој компанији и само у 2022. години 4.400 људи је прошло обуке разних врста - рекао је Кирил Тјурдењев, генерални директор компаније НИС. - Трећина наших запослених током године је прошла обуке. Покренули смо научноистраживачки центар у Новом Саду. Више од 300 људи сада ради у том нашем центру. То су пре свега геолози. Таленти су покретачи компаније. Свет се стално мења, морате сваког дана нешто ново да научите. Наш циљ и задатак су да дамо могућност да се ово знање преноси, да се људи развијају. Новац није дугорочна мотивација.

НИС је од 2009. године уложио 900 милиона евра у заштиту животне средине. Сви процеси у рафинерији су у складу са еколошким захтевима.

BloombergAdria.com

- За сваки пројекат тражимо решења са најмање негативног утицаја на животну средину - додао је Тјурдењев. - Поседујемо ИППЦ сертификат. Прва смо компанија у Србији са овим сертификатом као доказом да поштујемо све еколошке стандарде, како у Србији, тако и у Европи. Планирамо ветропарк у најскоријој будућности. Имамо и пројекте за соларну енергију, већ смо монтирали много соларних панела на нашим објектима. Захваљујући том пројекту бележимо 600 тона редукције угљен-диоксида годишње. Од 2012. године повећали смо енергетску ефикасност НИС за 33 одсто.Када у компанији говоримо о овим питањима, увек схватамо да сви имамо само једну планету, имамо децу која живе на овој планети. Морате имати на уму будућност наредних покољења, деце, унука...

- Осим стратегије одрживог развоја, оно што јесу основни документи и акти сваке локалне самоуправе јесу плански акти, детаљни урбанистички планови, а највиши је генерални урбанистички план - рекао је Тодоровић. - На понос свих Чачана, донели смо 22 планска акта, мењали смо и допуњавали кроз процедуре јавних увида, а касније и гласали. Тако смо дошли до ситуације да потпуно и комплетно санирамо депонију Превић у Атеници која је километар од центра Чачка. Корак пре тога, кроз плански акт смо дефинисали трансфер-станицу где може да се извезе 33.000 тона отпада годишње из нашег града и то транспортујемо у регионалну депонију Дубоку. То је најсавременији објекат у том региону.

То је воз који иде

О литијуму се и даље размишља. Упитана шта би потенцијална експлоатација литијума донела Србији, министарка Дубравка Ђедовић Хандановић је рекла да треба да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо.

- Нове деценије развоја и нови индустријски поредак су пред целим светом у којем ће бити неопходно ослањање на одређене критичне минералне сировине - рекла је министарка енергетике. - Европска комисија је проценила да ће ЕУ тржиште литијумских батерија вредети 250 милијарди евра већ 2025. године, а произвођачи аутомобила и батерија су глобално најавили 1.200 милијарди долара инвестиција у електрификацију до 2030. године. Србија је изузетно богата минералним ресурсима који се налазе и на листи критичних минералних сировина ЕУ. Пројекат "Јадар" смо зауставили пре него што смо имали прилику да видимо резултате Студије о процени утицаја на животну средину. Требало би да размотримо на који начин можемо да искористимо богатства којим располажемо у смислу затварања ланца вредности који би значио фабрике за производњу батерија и електричних аутомобила. То је воз који ће проћи. Или ћемо ући у њега - или ћемо остати на перону.