Извор:Фото: Профимедиа

УМРО БИВШИ ПРЕДСЕДНИК ИТАЛИЈЕ Спорне речи о злочинима у Југи

Извор: Нпортал

22.09.2023.

22:39

Његова доминација политичком сценом у Италији – а посебно кључна улога у стварању ванредне владе коју је предводио Марио Монти усред кризе сувереног дуга 2011. – донела му је надимак Краљ Џорџ.

Ђорђо Наполитано, председник Италије у два мандата и један од најугледнијих италијанских политичара преминуо је данас у 98. години.

Наполитано је преминуо у болници у Риму, а његово здравствено стање је било критично већ неко време, преноси агенција АНСА.

Рођен је у Напуљу 25. јуна 1925. године, а дипломирао је право на Универзитету у Напуљу 1947. године. У Комунистичку партију Италије је ушао 1945. године, а осам година касније је први пут постао посланик.

Део Демократске партије левице постаје 1991. године, а од 1996. до 1998. године био је министар унутрашњих послова у влади Романа Продија. Током дугогодишње политичке каријере, Наполитано је био члан Европског парламента, као и председник Доњег дома италијанског парламента.

Његова дуга политичка каријера одвела га је и у Стразбур као члана Европског парламента од 1989. до 1992. године, пре него што је изабран за председника Доњег дома Италије од 1992. до 1994. године.

BloombergAdria.com

Његова доминација политичком сценом у Италији – а посебно кључна улога у стварању ванредне владе коју је предводио Марио Монти усред кризе сувереног дуга 2011. – донела му је надимак Краљ Џорџ. Ово није пријало многим десничарима који су рекли да је помогао да се оконча коначна влада Силвија Берлусконија, наводно у дослуху са европским властима. Редовно је био на врху анкета најпопуларнијих италијанских политичара.

Председник Италије је био од 2006. до 2015. године, када је поднео оставку на ту функцију.

BloombergAdria.com

Наполитано је као председник Италије 2007. године, 10. фебруара, на дан када Италија обележава "Дан сећања на фојбе", крашке јаме у залеђу Јадрана у које су, према италијанском предању, "крволочни партизани Јосипа Броза" поткрај Другог светског рата бацали побијене Италијане, за те злочине окривио "експанзионизам Словена", "варварство" и "етничко чишћење" које су скривили Титови комунисти.

Из Љубљане и Загреба су у том потезу видели не само ерупцију италијанског национализма већ и покушај рехабилитације фашистичких злочина које је починила Италија.

(АНСА)