Познати који су од порока и славе побегли у манастир

Они су били успешни у јавним пословима којима су се бавили. Неки су били у свету глуме, музике, неки су били писци или новинари, а неки и веома, веома богати.

Гледали смо у познатим филмовима и серијама, знали смо их као битне фигуре музичке сцене или људе које су учествовали у стварању остварења које су обележиле неко време.   

Међутим, у једном тренутку су донели одлуку да напусте урбане градске средине и све што оне могу да носе са собом. 

BloombergAdria.com

Луде проводе, славу, новац, богатсво, али и пороке којима су неки од њих били окружени - заменили су неким знатно мирнијим окружењем - манастиром.

Ако сте гледали Отворена врата, хит серију која се на малим екранима емитовала деведесетих, велика је шанса да се сећате Миланчета. Њега је глумио Растко Лупуловић, кога смо такође могли да гледамо у Пакет аранжману и Биће боље.  

Био је један од надолазећих младих глумаца у том тренутку. Био је веома активан, имао и позоришне пројекте, водио је рокенрол начин живота, а онда је донео одлуку да оде у манастир.

- Осећам се засићеним од рока и свега тога. Рок је негде у складу са општим начином живота, општом површношћу. Кад одем на Академију, изђускам се и вратим се кући празан и туп. На литургију одем са истим расположењем, са потребом да доживим катарзу, али кући дођем сређен и миран… Људи у року изгубе ту неку креативну црту, истроше се, истроше се, истроше се…- причао је Растко у интервју који је изашао свега неколико месеци пре него што ће се замонашити.

- Никада нисам зажалио или да сам се покајао што сам постао монах. Напротив, често ми се догађа да Богу благодарим што ми је помогао да се определим за овај пут јер, наравно, све је засновано на човековој слободној одлуци. Без слободне одлуке свакога од нас нема ни праве слободе… Љубав и слобода је оно нешто за чим сам ја кренуо - рекао је Растко у емисији "Еxплозив“.

Александар Кнежевић познат је као један од аутора култног документарног филма "Видимо се у читуљи". Ово остварење, који говори Србији деведесетих година и животу момака са оне стране закона, било је веома популарно и илустровало је шта се дешавало у нашој земљи тих година. 

BloombergAdria.com

Филм је снимљен 1994. године, а сценарио је базиран на књизи "Криминал који је изменио Србију", чији су аутори упарво Александар Кнежевић и Војислав Туфегџић.

Александар је својевремено радио као новибар за Политику, али и једном моменту је схватио да жели да буде далеко од онога што га је подсећало на свет.

Његово монашко име је Ромило Кнежевић, а докторат је спремао у Лондону, на Универзитету у Оксфорду.  Интересантно је да са очеве стране Александар у породици имао шест-седам генерација свештеника.

Прича монаха Арсенија Јовановића је посебно интересантна и специфична. Он је водио живот богаташа са Сењака и био је саставни део музичке рок сцене у младости. Био је члан бенда "Вија талас", у коме је наступао са Мишком Плавим, као и са  басистом Бојаном Печаром, касније чланом легендарног ЕКВ-а. 

По професији је био стоматолог, узузетно је волео уметност. А добри пријетљи су му били чланови ЕКВ-а Милан Младеновић, Ивица Видовић, као и сликар Душан Герзић Гера.

BloombergAdria.com

Тих година тешке дроге односно херион су стигли на тржиште тадашње Југославије, па се дешавало да доста људи из уметничког миљеа заврши трагично због наркотика. 

Арсеније је о свом животу пре манастира чак написао и књигу "Бог и рокенрол".

Хрватска глумица Едита Мајић све је изненадила када је 2004. године објавила да жели да остатак свог живота посвети Богу. Она је једна од сестара у манастиру Светог Јосипа у шпанском граду Авили.

По писању медија, једна је од сестара која уопште не излази из манастира, па чак нема ни грејање у соби, топлу воду, а спава у ћелијама на лежајима од сламе.

BloombergAdria.com

Током већег дела године пости, а нешто више детаље о свему је у једном интервјуу изнела њена мајка.

- Већ дуги низ година она је осећала да је Бог зове на другачији и радикалнији начин живљења. Од самог почетка знала је и који је то начин. Било је то пустињаштво. Живи изван манастира на пустом и осамљеном месту, ненасељеном и у самоћи - испричала је њена мајка Јадранка једном приликом.