НАУЧНИЦА О ОТВАРАЊУ ХРИСТОВОГ ГРОБА Тамо влада јака енергија

Гроб Исуса Христа био је запечаћен више од два века, а његово вечно место на Голготи посећују милиони турсита. Свако ко је био на овом месту истакао је да ту влада посебна енергија, а са тим мишљењем су се сложили и научници. Пре неколико година је била склоњена мраморна плоча која прекрива Исусов гроб на три дана због обнове и археолошке анализе, а то се први пут десило од најмање 1810. године када су спроведени последњи радови због пожара у базилици.

Најранији извештаји о Исусовој сахрани потичу из Јеванђеља, прве четири књиге Новог завета, за које се верује да су састављене деценијама након Христовог распећа, око 30. године нове ере. Иако постоје варијације у детаљима, извештаји доследно описују како је Христ сахрањен у гробу исклесаном у камену, на земљишту које је припадало Јосифу из Ариматеје, богатом Исусовом следбенику. Према веровању, тело Исуса Христа положено је 33. године испод стене која се налази у овој светињи.

Медији су тада писали да су се приликом отварања Светог гроба догодили чудни феномени на небу и чули звуци трубе. Морополу то није видела, али је уочила нешто друго.

- Ја то нисам рекла, јер сам у тренутку отварања Светог гроба била унутра са другима. Није било таквог феномена, али када сам изашла напоље, откако смо почели да истражујемо гроб, инструменти које смо предходно поставили на плочу гроба да би забележили сваки тренутак, вибрације и слично, једноставно су се искључили. То је чињеница. Не могу то да објасним, али сам све снимила. Са сигурношћу могу да кажем да око тог места постоји нека енергија, која је веома, веома јака - објаснила је Антонија Морополу, хемијски инжењер Националног техничког универзитета у Атини, вођа експертског тима који направио јединствен подухват у свету отварајући гроб Исуса Христа у Јерусалиму, односно, на месту његовог ускрснућа.

- Циљ је био да се анулирају деформације свете Едикуле, које су биле видљиве на вратима након рестаурације од 1810. године. Било је уочљиво да и подземне воде угрожавају објекат. Отварање Исусовог гроба је било јединствено и изазовно, јер смо то морали да учинимо без икакве грешке. Истовремено, представљало је и велико искуство, емоционално и религиозно, јер се дешавало седам векова након последњег отварања - прича са одушевљењем и наставља:

- Када смо уклоини плочу, у Светом гробу није било никаквих предмета. Нисам ни очекивала да ћемо нешто наћи. Нашли смо празан гроб, при чему су била видљива оштећења на доњој плочи гроба. Она је камена и на њој има резбарија. Плоча је била сломљена, а било је и ситних каменчића. Наравно, извршили смо потребне репарације, али сломљену плочу смо оставили онакву каква јесте. Само смо је прекрили са белом мермерном плочом - каже Гркиња.

Постоје различита мишљења да ли је баш на том месту била пећина у коју је Јосиф сахранио Исуса.

- Оно у шта сам сигурна јесте да је плоча коју смо открили управо она из периода цара Константина и царице Јелене. То значи да сам убеђена да је ово управо то место, које су они открили као Свети гроб и где су направили цркву - каже Морополу.

Задатак стручњака није био само да реконструишу Христов гроб, већ и целу цркву Едикулу. Пројекат је укључивао уклањање гвоздених стубова који су подупирали цркву са свих страна, а који су били постављени 50-тих година прошлог века. То је подразумевало ојачавање камених блокова од којих је изграђен храм подигнут 325. године од стране римског цара Константина на месту за које се верује да је сахрањен Исус Христос.

Открива да је Свети гроб био отворен 60 сати, и да су они за то време завршили све што је било планирано. Радили су осам месеци, само ноћу, да би поклоници могли да посећују свето место.

До ноћи 28. октобра 2016, само неколико сати пре него што је гробница требало да буде поново запечаћена, откривено је да је оригинална кречњачка гробница нетакнута.

- Апсолутно сам задивљен. Колена ми се мало тресу јер ово нисам очекивао. Не можемо да кажемо 100 одсто, али видљиво је да се локација гробнице није мењала током времена - рекао је тада Фредрик Хиберт, археолог Друштва Натионал Геограпхиц.

Поред тога, истраживачи су потврдили постојање оригиналних кречњачких пећинских зидова унутар Едикуле, светилишта које је изграђено у 19. веку изнад гробнице.

У Библији, у јеванђељу по Матеју, пише да је након смрти Исуса разапетог на крсту на месту Голготи, Јосиф узео његово тело, умотао га у бело платно и сахранио у пећини у којој је издубио сопствени гроб. Константинову цркву на Светом гробу уништио је муслимански калиф Ал Хаким 1009. године, а у 12. веку крсташи су јој дали садашњи изглед. Последњи пут је била реконструисана у 19. веку. Њоме су управљале Грчка православна црква, Јерменска православна црква и Римокатоличка црква.

(атвбл.рс)