СРПКИЊА У ОБЕЗБЕЂЕЊУ ГАДАФИЈА: Држала маказе, руке се тресле

Да живот пише невероватне приче живи је доказ лепа Српкиња Дијана Стевановић, која је од врсног фризера постала врсно обезбеђење, и то ни мање ни више него Гадафију, да би на крају једва извукла живу главу и побегла из Либије у последњем тренутку.

Но, како је све почело?

Након што је завршила средњу фризерску школу у Бијељини, одлучила је да оде у Либију, где је њена мајка радила као медицинска сестра. Након годину дана, решила је да ту и остане, а онда је судбина умешала своје прсте.

- Моја мајка је годинама као медицинска радница радила у војној бази у Ираку. У Либију је отишла 1988. године и тамо је такође радила као медицинска радница. Када је код нас почео рат, сестра и ја смо отишле код маме, где смо остале око четири године, док се код нас није смирила ситуација. У Либији смо похађале школу и тако сам научила арапски језик - испричала је Дијана која говори и енглески и руски језик.

Њен живот изврнуо се наопако када је у њен салон дошла Сафија Фаркаш Гадафи, девојка која је у том тренутку, као блиска сарадница, запослена у резиденцији породице Гадафи, испричала је Дијана својевремено у интервјуу за портал "Бијељина Данас".

- Госпођа Фаркаш је преко својих људи инсистирала да се упознамо. С обзиром на то да ми тада није речено ко ме заправо зове, него само да се ради о ВИП особи, била сам скептична и обазрива и нисам хтела да пристанем. Након неколико инсистирања, али и када ми је речено о коме се ради, пристала сам. Врло брзо нашла сам се у резиденцији где сам улепшавала фризуру првој дами Либије. Осим мојим професионалним радом, госпођа Фаркаш је била одушевљена и мојим одличним познавањем арапског језика - започела је причу.

"Паметније је да мало седнем и дођем себи него да му одсечем ухо"

А онда, уследио је и сусрет са Гадафијем. Дијана се толико успаничила да је урадила нешто што је до тог тренутка мало ко имао смелости да учини.

- Мадаме Фаркаш, како су је сви звали, у једном моменту ме је питала да ли шишам и мушкарце. Након што сам потврдила, замолила ме је да се задржим још мало како бих ошишала још некога. Искрено, очекивала сам да ће то бити један од њихових седам синова, али сам се изненадила када је у просторију ушао вођа Либије, и то у пратњи свог женског обезбеђења. У истом трену ме је обузела трема. Он ме само поздравио на арапском језику и сео је на столицу.

- Ја сам узела маказе, али толико су ми се тресле руке да нисам била уопште у стању да га ошишам. Како су ми се руке и даље тресле од треме, ја сам одуговлачила са шишањем. У једном тренутку ме је питао, да ли имам намеру да почнем, а ја сам се и даље тресла. Рекла сам му да бих ја почела да радим, али да бих радо мало села и дошла себи. Зачуђено ме је погледао и обезбеђењу наредио да ми донесу столицу. Кад сам села, окренуо се према мени и рекао да њега никад није нико питао да ли може да седне, увек су сви чекали да им он то дозволи. Тада ми је кроз осмех честитао на смелости и храбрости - описала је први сусрет Дијана и додала:

- На течном арапском сам му рекла, да је паметније да мало седнем и дођем себи него да му одсечем ухо и завршим у затвору. Он се на то поново гласно насмејао, седели смо кратко и разговарали - сећа се Дијана.

Споменули су и Југославију, као и Тита, чији је Гадафи био велики поштовалац, а интересантно је и да је Гадафи зано доста наших речи, јер је велики број људи из бивше СФРЈ, а потом и из Србије, радио у резиденцији, почев од кувара, преко домаћице и домара, па све до дадиља и здравствених радника. Након што се мало опустила, Дијана је успела да ошиша Гадафија, а потом постала и званична фризерка резиденције.

Наравно, са новом титулом, ишле су и одређене повластице, али и провере.

- Сваки запослени наравно пролази и детаљне провере, које знају да трају и по годину дана. Када радите у резиденцији, ви поред свог основног посла обављате и друге задатке који вам се повере, а ваши задаци се константо шире - објаснила је.

Дијана постаје део обезбеђења

У једном моменту Гадафи јој је рекао да крећу нове обуке за обезбеђење и да би волео да она постане део тог тима. То јој је саопштио усред ноћи и тражио је да одмах одлучи да ли пристаје. Дијана је била збуњена, али је прихватила.

- Захваљујући мом послу за породицу Гадафи, посетила сам многе земље у Азији, Африци, Европи. У личној пратњи Гадафија била сам 11 година, скоро на сваком његовом пословном путу. Та путовања су знала да трају од три па до 15-20 дана. Док сам радила за њих имала сам привилегију да упознам многе светске моћнике, од Берлусконија, Жака Ширака, Тонија Блера и његове супруге и многе друге светске званичнике - испричала је Дијана и додала да је у припреми књига у којој ће бити описани сви детаљи.

Трауматичан бег из Либије

Дијанино бекство из ратом захваћене Либије било је све само не пријатно искуство. Пуком срећом је извукла живу главу, и не схватајући у први мах озбиљност ситуације.

- Ја сам избегла са породицом на један врло трауматичан начин. Гадафи је скупио све своје људе који су радили за резиденцију и рекао – ко жели, може да иде. Нас пар је одлучило да остане. Међутим, оног момента када сам добила позив од једног високо позиционираног човека из наше амбасаде који ми је рекао да добро размислим и да је задњи воз, те да имам рок од 24 сата да напустим земљу са својом породицом, тада сам схватила преозбиљност ситуације и одлучила сам да напустимо Либију - објаснила је лепа Српкиња, која је открила и да су јој либијске колеге помогле да из земље изведе мајку, супруга и дете и да им је и данас бескрајно захвална на томе.

- Наш излазак из Либије је трајао четири дана и то је било јако трауматично искуство за моју породицу. Али изашли смо живи и здрави. На улазу у авион се задесио један од мојих колега из резиденције, пошто је стриктно било наређено да из земље може да изађе само моја мајка, дете и супруг, он је окренуо главу како бих у задњем минуту и ја ушла у авион. Био је то 27. фебруар 2011. године. Слетели смо на аеродром у Сарајево и вратили се у Бијељину без ичега, али живи и здрави - присећа се Дијана.

У Либији су, како каже, оставили све. Пре самог изласка из земље 17 дана је провела у резиденцији, за то време није била у могућности да контактира са породицом, нити је знала шта ће се даље дешавати, и била је одсечена од спољног света. Све се одиграло изненада, а након свега било јој је потребно чак пар година како би поново ступила у контакт са неким пријатељима и познаницима који су се бежећи од рата, расули свуда по свету.

Годину дана након повратка у Бијељину добила је понуду из Катара, међутим, није имала снаге да почиње испочетка у другој земљи. Уместо тога, одлучила је да гради посао на својој земљи у чему је и успела, а данас поносно каже да "жели да буде овде са својом породицом и својим народом", а своју невероватну причу завршила је са: "Код куће је најлепше".

(Бијељина Данас)