УБИЦА И ЊЕГОВА ЖЕНА 2 лета носио цвеће непознатом,а онда шок

Ово је његова исповест:

- Отац ми је умро. Знам, знам класичан почетак смешне приче... Сахрањен је у једном малом селу у Сасексу. Био сам веома близак са њим, па сам стално ишао на његов гроб.То чиним и данас. (Не брините, сад постаје занимљиво)

Затим је наставио.

- Увек сам носио цвеће, као и моја мајка која је исто често ишла на гробље, као и моји бала и дека који су тада били још увек живи, е и они су носили цвеће. Татин гроби то оно треће место.

Онда прича почиње да се захуктава.

- Све је то лепо, али буде ми жао лика који је сахрањен до мог оца. НИКАДА није имао цвеће. Умро је у 37. години, на Божић и нико му никад није оставио цвеће на гробу и сад је одједном у комшилуку са "цвећаром" који је гроб поред. Па сам решио да му купим цвеће. Почео сам да купујем цвеће за мртвака ког никад ни видео нисам!

Свако се бори са болом како најбоље уме.

- Радио сам то неко време и никада нисам споменуо ником. То је била моја мала шала са самим собом... Правио сам од света боље место, једним по једним букетом. Знам да звучи чудно, али мислио сам о њему као пријатељу.

А онда...

- Питао сам се да ли постоји нека тајна веза између нас, нешто што ме је тајанствено привлачило к њему. Можда смо ишли у исту школу, играли за исти фудбалски клуб, откуд знам... Кренуо сам да га тражим по нету и после 10 секунди сам га нашао.

- Жена му није остављала цвеће на гробљу зато што је убио. На Бпжић. Пошто је убио жену, убио је и њене родитеље. После тога је скочио под једини воз који је саобраћао кроз тунел те божићне вечери.

Уследило је откровење.

- Зато му нико никад није оставио цвеће. Нико осим мене, наравно. Ја сам му остављао цвеће на сваке две недеље. На сваке две недеље и то у периоду од две и по године!

Уследило је и кајање.

- Осећао сам се ужасно због његове жене и њених родитеља. Е сад, нисам баш планирао да њима остављам цвеће на две недеље у наредне 2 и по године, али осећао сам се као да им дугујем неку врсту извињења.

Ево шта је затим урадио.

- Нашао сам њихова гробна места, купио цвеће и одвезао се тамо. И док сам стајао поред гробова мрмљајући извињења, појавила се жена иза мене. Желела је да зна ко сам ја и зашто остављам цвеће на гробу њене тетке и њених баке и деке. Непријатна ситуација скроз...

Кренуо је са причом...

- Објаснио сам јој целу ситуацију и рекла да је "ок, то је уврнуто, али веома лепо". Захвалио сам јој се и ово је па тек чудно, али позвао сам је на пиће... Пристала је. Две године затим је опет пристала када сам је питао да се уда за мене. И тако сам упознао своју супругу. (Крај)

Људи су били одушевљени његовом причом, а многи су рекли и да звучи као неки сценарио за филм. Са једне стране, то је сасвим могуће јер је тешко проверити приче обичних људи на мрежама, али са друге стране показује како живот може да буде необичан и да нас једна ствар заправо наводи на другу, а да тога нисмо ни свесни.

Било како било, све је то неподношљива лакоћа постојања...

(Курир)