ШПИЦ СА ЕВРО ТИТУЛОМ: Како је Богдановић изгледао као играч

За сениорски тим "Жеље" је заиграо 1988. године под палицом Благоја Братића. Трећег априла те године је на Грбавици одиграо први меч против Хајдука из Сплита и постигао је један гол у победи свог тима од 3-0.

Вихор рата је захватио Босну и Херцеговину, а млади Богдановић је ангажман потражио ван граница бивше СФРЈ. Стигла је понуда из Јужне Кореје где је заиграо 1992. године и брзо је постао звезда Поханг Атомса. Године 1994. понео је наслов најбољег стрелца лиге, док је две године касније био најбољи асистент лиге. Оба пута је био изабран за међу најбољих 11 играча. Касније потписује за јапански ЏЕФ Јунајтед.

Одмах по потпису добија понуду од славног Луја ван Гала, тада менаџера Ајакса и потписује са њим, видевши то као шансу за повратак у Европу. Није упознао другу страну да је већ потписао за ЏЕФ па се умешала и арбитража УЕФА-е.

Године 1997. се коначно враћа на стари континент и потписује за Атлетико Мадрид који је тада водио Радомир Антић. Дебитовао је против Ваљадолида када је у победи свог тима од 5-0 постигао чак два гола. Важио је за резервисту, с обзиром да је конкуренција у нападу Атлетика била изузетна, па је прослеђен на позајмицу у НАЦ Бреду.

Током лета 1998. године је прешао у Вердер из Бремена, а дебитовао је на гостовању у Волфсбургу. Његов тим је славио, а он је постигао трећи гол за свој тим. Ту је понео трофеј Купа Немачке и Интертото куп.

После Вердера је заиграо за Билефелд, а потом и за Ал Вахду из УАЕ где је и завршио професионалну каријеру.

Забележио је три наступа за СР Југославију коју је водио Слободан Сантрач. Два гола је постигао на свом дебитантском наступуи против Гане и то као измена на полувремену. Последњи наступ за репрезентацију је имао против Јужне Кореје.