КЛАНИЦЕ ДА ДАЈУ ОТПАД: Месо угинуле животиње се не сме јести

- Месо угинуле животиње се не сме јести зато што, пре свега, не знамо од чега је та животиња угинула. Може да се деси да је животиња угинула од неких болести из групе зоноза која се преноси са животиња на људе - рекао је он за Танјуг и нагласио да се месо мора куповати у овлашћеним продавницама, а никако од приватних лица, како не би ризиковали своје здравље.

Како би потрошачи били сигурни да купују здраво месо, Ђорђевић наводи да увек треба водити рачуна, зависно од животињске врсте, о боји меса, свежини, еластичности, и да се обрати пажња на површину меса на којој се, у случају квара, може наћи слузава пресвлака, као и на мирис, који је резултат дубинског квара меса.

Одговарајући на питање како је могуће да неко дође до тела угинуле животиње, попут Суботичана који су прошлог уторка ухапшени јер су крали месо са сточног гробља и продавали га, рекао је да се често поред пута, у каналима и слично могу наћи лешеви угинулих животиња, дивљих и домаћих.

Ђорђевић додаје да неодговорни власници често прибегавају да угинућа својих животиња не пријаве надлежној ветеринарској служби на терену, већ их баце на нека забрањена места и на такав начин угрожавају здравље људи и животну средину.

BloombergAdria.com

Према његовим речима, некада су се за нешкодљиво уклањање лешева животиња користила сточна гробља, односно озидани објекти који су били ископани у земљишту, заштићени адекватним поклопцима од потенцијалног доласка других дивљих животиња, али и неодговорних људи.

- Такви објекти морају бити ограђени, морају бити физички заштићени и на сваки начин се мора спречити могућност да неовлашћена лица и неке друге животиње дођу у контакт са лешевима угинулих животиња - објаснио је он.

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије Ненад Будимовић изјавио је данас за К1 телевизију да Србија има квалитетно месо самим тим што не употребљава ГМО соју у исхрани животиња.

На питање да ли можемо да очекујемо повећан увоз свињског меса у Србију, с обзиром на свињску кугу, рекао је да увоз свињског меса иде редовно без обзира на свињску кугу, и да се до сада за осам месеци увезло око 18.000 тона свињског меса и око 170.000 прасади.

Додао је да за исти тај период у односу на домаћу производњу, Србији недостаје 10, 15 одсто у производњи свињског меса.

Говорећи о Суботичанима који су прошлог уторка ухапшени јер су крали месо са сточног гробља, у протеклих четири, пет година, а највероватније га и продавали, рекао је да ће увек бити људи који ће покушати да искористе неку ситуацију, у овом случају проблем са афричком кугу свиња, где је повећан број угинулих и еутаназираних животиња.

BloombergAdria.com

- Једноставно не могу да схватим људе који купују такво месо. Наравно да они не знају да је то месо са сточног гробља, али непроверено заиста није време да се то ради. Треба да се окренемо регистрованим произвођачима који су под контролом инспекцијских органа Управе за ветерину - навео је Будимовић.

Напомиње да поред видљивих промена које се могу видети на месу, процеси труљења, промена боје, текстуре, мириса, укуса, много битан и онај други фактор, а то је употреба лекова, антибиотика, хормона у узгоју животиња.

Говорећи о структури потрошње меса, Будимовић наводи да је пилетина заузела прво место са 18 килограма по становнику на годишњем нивоу, на другом месту је свињско месо са 16 килограма по становнику, потом јунеће и телеће месо са 4,5 килограма, овчије и јагњеће исто, а рибе на 2,5 килограма.

Када је реч о правилима и законским одредбама за уклањање угинулих животиња, Горан Паповић из Националне организације потрошача каже да је обавеза кланица да отпад предају кафилеријама, и да мора у књигама да стоји записано ко је донео и коме је испоручен отпад.

- Прича се понавља већ девет година и поставља се питање одакле то и колико кафилерија има у Србији, колико месних индустрија су регистроване у Србији. Многи су се регистровали као месна индустрија, а све су само не месна идустрија, само прерађују. питање је где завршава тај сточни отпад, односно где завршава угинула стока - изјавио је он за Танјуг.

Паповић напомиње да је сточни отпад у надлежности комуналне инспекције, еколошке инспекције и ветеринарске инспекције.

- Када знате да је рок трајања пилећег меса пет дана, свињског осам дана, онда се поставља питање где то месо, које се не прода, заврши, да ли заврши у прерађевинама или на другим местима. Ми као национална организација немамо довољан приступ независним средствима да бисмо редовно могли да радимо контроле, како би потрошачи били сигурни у оно што једу - рекао је он.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".