"Трпела сам шамаре на снимању-не могу себи једно опростити"
13.10.2023.
17:21
ПОПУЛАРНА глумица у "Сивом дому" играла је Лолику.
Глумица и професорка на Факултету драмских уметности Андријана Виденовић први пут се на филмском платну појавила када је имала 20 година. Остварила је бројне значајне улоге, попут оних у у серији "Сиви дом", филму "Више од игре", "Варљиво лето 68", а након паузе од 15 година вратила се у великом стилу улогом у серији "Љубав и мржња".
Андријана у емисији "Први ред" на телевизији К1 открива каква јој сећања навиру на помен имена серије "Сиви дом", али и на који начин је градила свој лик.
- Имала сам 19 година, када сам играла у "Сивом дому". Када гледам себе тада, видим неку потпуно другу особу. Просто, сада је толика дистанца да ја више не препознајем ту Лолику.
- `Сиви дом` је једна од најзначајних наших серија, која је икада снимљена и могу само да будем срећна што сам у њој учествовала. Када је гледам данас, још увек могу да осетим мирис дома, мензе, бензинске пумпе где смо Лека и ја крали гориво.
- Пре свега су ми сећања везана за мирисе, дружење, амбицију. Тада смо били млади и желели смо да направимо нешто најбоље што се икада направило, а скоро да смо и успели у томе.
- Дарко Бајић је тада био наш млади филмски редитељ, који је присуствовао на нашем испиту из глуме. Видео ме је и питао да ли хоћу то да играм. Када сам прочитала сценарио, одушевила сам се. Тада сам, као што је и ред, питала мог професора Миленка Маричића, да ли ја то могу.
- Он ми је рекао да је то дивно, али да уколико будем изостала и са једног часа глуме, пашћу годину. Ми смо целу кошуљицу снимања прилагођавали нашим часовима глуме. Међутим, онда падне снег и снимања се одлажу за други дан. Сутрадан, када дођу по нас, кријемо се иза завеса на Академији, јер смо се плашили да ћемо пасти годину.
- Пред само снимање видела сам једну младу округлу девојку са дугом плавом косом. Тада сам схватила да ја све морам да будем супротно. Смршала сам, ошишала се скроз на кратко и једноставно дошла као таква да радим. Знала сам шта хоћу, додаје Андријана.
Сцене шамара су, у ствари, биле праве, јер није имала искуства да се измакне.
- Једина ствар коју себи не могу да опростим, није та што сам примала шамаре, то је одлично било за даље грађење лика, него што сам да би била аутентична, толико држала чврсто своју вилицу, уместо да је пуштам, због чега су ме ти шамари много више болели. Ми смо се уживљавали у улоге, као да смо ми то заправо, због тога је и серија то што јесте.
Поред улоге Лолике у серији "Сиви дом", Андријана је остварила запажену улогу и у филму "Варљиво лето ’68 ", у коме је играла лик заносне професорке социологије, Невене Морено. Иако је постао један од наших култних филмова, популарна глумица истиче да на самом почетку то није баш изгледало тако.
- То уопште није било тако када је филм изашао. Он је тек с временом добијао на популарности. Вероватно је људима требало времена да га разумеју. Своју улогу готово да сам презирала. Била сам млада и врло захтевна према себи. Очекивала сам нешто од своје каријере, не знам ни сама шта.
- Мислила сам да ћу радити врхунске улоге, у врхунским пројектима и онда та лепотица која ту треба само да се прошета и да евентуално нехотице заведе Славка Штимца, то је мени било страшно. Убеђивала сам себе да треба да играм, јер је Горан Паскаљевић име. Међутим, само могу да кажем сада да сам пресрећна што сам добила шансу да ја будем једна од тих пет жена које су свака на свој начин, предивне као особе и глумица. Оно што је мени додатно важно је и чињеница да је остало забележено колико сам била лепа, каже поносно Андријана.
Деведесетих година повукла се из глуме. Родила је сина Луку кога је добила са колегом Бранком Ђурићем, а онда је након 15 година добила позив да се врати на мале екране у улози Кадивке Лазаравић у серији "Љубав и мржња".
- Тада је Бранко, отац мог сина добио улогу Богдана Лазаревића. Прочитала сам сценарио за пилот епизоду и видела да се ради о веома занимљивом лику. Тада је кренула авантура, која је за мене било једно занимљиво искуство. Нису се до тада снимале серије овог типа, сем можда "Јелене", која је била пар година раније. "Љубав и мржња" је била та прва серија која је требала да има сто епизода и буде нека врста сапунице. Ишло се ка томе да буде наша "Династија". С том разликом што бих ја требала да имам карактер Алексис, а да личим на Кристл.
Андријана је уживала играјући Кадивку Лазаревић, управо из разлога јер се потпуно разликовала од ње приватно.
- Тајна је у томе што је тај лик мене забављао и што сам ја покушавала да све оно што ја приватно нисам или не показујем да јесам, одиграм до краја у тој серији. Као и да могу да будем зла, завидна и све оне најгоре особине, а да све то будем пристојно плаћена, а кажњена ни на који начин. Бранко је често говорио да ме се мало боји и да ће морати да ме посматра и код куће како се понашам, закључила је Андријана.