ПОСЛЕ РАЗВОДА ОД МИТРОВИЋА: Слике деце и куће певачице Хани
17.11.2021.
18:52
Соња Митровић Хани била је изетно запажена и популарна деведесетих година, када је отпевала неколико великих хитова, међу којима су "Откини бејби", "Коцка шећера" и "Џип". Иако је изградила певачку каријеру, повукла се са сцене и данас се ретко појављује у јавности.
Соња је била у браку са власником телевизије "Пинк", Жељком Митровићем, са којим има двоје деце, ћерку Сандру и сина Александра. Она је данас у одличним односима са својим бившим супругом, али и са његовом другом женом Милицом са којом Жељко има две ћерке, Кристину и Андреу.
Хани и Жељко су се развели 1994, а непуне три године касније, новинари "ТВ Новости" су били гости у њеном дому где је живела са децом, мајком и братом. Ту причу из Соњине куће преносимо у целости:
"Док смо звонили на врата Соње Митровић Хани, очекивали смо да ће се из стана чути бурна дечја граја и да ће нам њени малишани, Сандра и Саша, одмах радознало потрчати у сусрет. Али, деца су још била у обданишту, а певачица је, уз кафу, ћаскала са својим другом Микијем Пањковићем, тренутно врло траженим фризером који се међу певачицама прочуо по успешној надоградњи косе.
Хани каже да њена кућа није увек пуна друштва, као код осталих људи са естраде. Долазе јој само проверени пријатељи, као што су Мина, Гоца, Соња, Бранка, Карамела, Мира Јеремић и Соња Рајковић. Но, пошто је у току рада на неком пројекту много времена проводи са сарадницима, често се успут и дружи са њима, као са Дејаном Абадићем или Микијем Пањковићем.
- Боже, зашто деце још нема? - брижно се запитала Хани.
Само што је то рекла, у стан, као тајфун, улетеше Сандра и Саша, праћени Соњином мамом Надом. И док нам је Саша показивао лизалицу коју му је купила нана, Сандра је, као да 'сто' година није била код куће, полетела у Соњино наручје, уздахнула: 'Мајко моја... мајчице...', и почела да је грли и љуби.
Онда су спазили разне ђаконије на трпезаријском столу, па нису знали хоће ли пре да пију сок, да једу чоколаде, или да траже играчкице у 'киндер јајима' која су муњевитом брзином отварали. Саши је, ипак, најинтересантнији био новинарски диктафон, али више од приче са нама свиђало му се да притиска дугмиће и да истражује како та 'чудна' справица ради. Питамо га да ли има девојку, а уместо њега, Сандра виче: 'Браво, Сале, имаш девојку!' Саша јој одговара:
- Па ето ти, имам девојку. Зове се Лујса. Иде са мном у вртић, али, сада није ту.
Саша је још мали, има само три године, а петогодишња паметница Сандра прича нам да се Салетова омиљена васпитачица зове Нада, као њихова нана, а њена Добрила.
- У школици највише волим да се играм вука и деце. Једно дете је вук, тепих је шума, а паркет улица. Оно дете које вук последње ухвати је победник, ал' не добија награду. Имам у вртићу и дечка. Зове се Дарко. Ја ћу, кад порастем, да будем певачица, и певаћу овако као мама: 'Откииини бејбеее... на моја гола рамена...'
Док имитира мајку, Сандра успут отвара 'киндер јаје', па разочарано каже: 'Уф, па овакву играчку и сличицу већ имам!' Истовремено једе и чоколаду у облику Деда Мраза и наставља песму: 'Превариии ноћас њууу...'
Хани и њена мама Нада се само погледаше - откуд то да Сандра хоће да буде певачица?! Она воли и уме лепо да црта, за разлику од брата који више дара има за музику, песму и игру, и воли све што има брз ритам, осим народњака.
- Саша све што се догађа у кући реферише васпитачици Нади - прича Хани - а кад потроши све истините догађаје, почне да измишља. Недавно га је упитала да ли је негде путовао, а он је рекао да није, зато што ујка мами више не да да вози јер она, када се 'упаркирава и иде у рикверц, удара аутом у зграду'. И ја долазим у вртић, васпитачица ми прича како су се сви смејали томе што лупам аутомобиле, а ја никад ни најмањи удес нисам имала! А кад је ваш фоторепортер прошли пут био са једном другом новинарком, изашао је да нас слика напољу, и одатле кренуо кући. Сандра га је збуњено гледала како одлази, па му је добацила: 'Еј, заборавио си жену код нас!'
Ови враголасти малишани ни пет минута не могу да издрже једно без другог. Када Хани ради, о њима брине њена мама Нада, која са сином Чедом живи у истој згради. Госпођа Нада је правник (то је био и Соњин тата који је умро пре две године) и однедавно је у пензији. Каже да није класична пензионерка. Врло је активна и стекли смо утисак да са много љубави брине о Сандри и Саши. Жели да им створи радне навике, па увек, по повратку из вртића, тражи да чује песмице које су учили и да види Сандрине цртеже. Деца стално спомињу тату Жељка, поносно кажу да је он власник ТВ 'Пинк', и причају да, кад год има времена, долази да их види или зове телефоном. Често их посећују и његови родитељи, Милка и Драган Митровић, или Хани са децом одлази код њих, у Земун. Саша поново дира диктафон, па каже: 'Аууу, па то снима! Хоћу да чујем шта смо плицали...'
Да бисмо могли на миру да разговарамо са Хани, њена мама одводи Сандру и Сашу у свој стан. Али, већ после пет минута, клинци се враћају трчећи, па правац у Соњино наручје. 'Ја сам плак'о за мамицом...", каже Саша љубећи је.
Запажамо да у стану има много лепих цветних аранжмана. Нежно грлећи сина и ћерку, Хани прича:
- Још нисам стан уредила онако како желим. Не волим стилски намештај, нити имам могућности да га купујем. Имам ствари модерног дизајна и ведрих боја, које се лако одржавају. Овде је све подређено нормалном животу и томе да деца безбрижно и комотно могу да расту. Као и остали клинци, опседнути су видеом, цртаћима, доживљајима из вртића и играњем испред зграде. Драго ми је да нису стармала деца какву често виђам, и што заиста умеју да се играју. Моја мама и ја навикле смо их на то да им се, пред спавање, читају приче, па знају и за Црвенкапу, и за Пепељугу, и за Дизнијеве филмове на којима смо мој брат Чеда и ја одрастали, а који су неупоредиво лепши од ових савремених.
Док Хани прича да воли да обавља све кућне послове, осим пеглања, Саша примећује да је време за цртаће, јури у собу, 'пали' телевизор, па зове и сестру: 'Сандрице... цртаћиии!' Хани наставља причу тамо где је стала, па каже да много воли да кува и да, уз добру организацију времена, стиже да буде и брижна мајка, и добра домаћица, и певачица. Наравно, њену публику интересује и када ће снимити нову плочу. Сада је, вели, у фази прикупљања песама. Остаће верна поп музици и свом препознатљивом стилу, али не жели да се везује за ауторе. Не 'пати' од тога да јој плочу раде најзвучнија композиторска имена, већ јој је важно да пронађе песме које јој се допадају и које ће отпевати пуним срцем. За сада, зна само то да ће аранжмане поново радити Дејан Абадић, а тренутно тражи и издавача који ће јој понудити најбоље услове.
- Због последње плоче сам срећна јер је публика одлично прихватила песме, али нисам задовољна, зато што је дискографска кућа није довољно маркетиншки испратила. Тако су се песме 'Коцка од шећера', 'Реци чија сам' и остале, саме избориле за то да постану хитови.
Сати проведени са Хани и њеном децом пролетели су нам као минути. Да не бисмо, као у доласку, лутали по Коњарнику, љубазна домаћица зове брата Чеду да дође да нас испрати и да нам покаже пут. Саша, држећи у рукама пластични камион, добацује мајци: 'Сплеми купатило, 'оцу да се бућкам...', и полази напоље, са нама и ујаком. Сандра лежи потрбушке између ходника и собе, окружена мноштвом блокова и бојица, црта и хвали нам се: 'Сутра ћу да се испишем из школицеее...!' А Хани не зна хоће ли пре да испрати нас, да дочека гошћу која је управо стигла, или да сини спреми каду пуну пене за купање."
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај чланак је изашао у "Сабору", 6. јануара 1997. *
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".