АЛ НАКБА Тужно сећање Палестинаца, кључеви и нада у повратак

Након што су Британци освојили Појас Газе током Првог светског рата, Палестина је прешла под управу "круне". Уједињено Краљевство је у наредном периоду дозволило долазак јеврејских имиграната из целог света, а 1947. године је осмислило план да им додели сопствену државу поделом региона између Арапа и Израелаца.

Уједињене нације су подржале овај пројекат 29. новембра у резолуцији 181 II, наметнувши план поделе којим је створена нова држава Израел у областима насељеним Арапима. Ова подела између Јевреја и муслимана изазвала је сукобе међу њима, дан после усвајања резолуције - убиством петорице Израелаца.

Што је био очигледан показатељ да без обзира на политичке одлуке, ниједна страна није била вољна да дели територију.

Арапско-израелски рат 1948.

Напад 30. новембра је био тек почетак крвавог сукоба који је у том тренутку за Палестинце значио протеривање 700.000 људи и уништење између 400 и 600 градова. За њих то је била Ал Накба, или у преводу на српски Дан катастрофе.

И Израелци и Палестинци су већ тад почели да организују паравојне групе за одбрану, које су се током читавог мандата суочавале са немоћи Британаца. Израелу су биле потребне нове земље да би населио своје становништво, а пошто су оне биле у рукама Палестинаца, употребљена је сила за експропријацију.

Током првог рата, Израелци су имали финансијску помоћ од верника широм света, што је омогућило куповину совјетског и америчког оружја које је организацијама попут Хагане дало одлучујућу технолошку предност над Палестинцима.

Дакле, упркос подршци земаља Арапске лиге као што су Египат, Либан и Јордан, Палестина је на крају изгубила битку, при чему су Израелци освојили више територије од оне коју су доделиле УН и ограничиле своје суседе на Појас Газе и Западну обалу.

Болно сећање

Након победе, Израел је преузео програм трансформације територије са ког је протеран већи део палестинског становништва, да би на њима изградио модерне пољопривредне колоније и градове намењене Израелцима.

Овај процес је институционализован у Далет плану, тадашњег израелског премијера Давида Бен Гуриона, којим је наређено уништавање арапског становништва које је остало на израелској територији. Методе за ову конфискацију су биле посебно бруталне, и кретале су се од бомбардовања цивилног становништва до протеривања Палестинаца бајонетом од куће до куће. Хагана је такође прибегла психолошком притиску, пуштајући летке и прогласе преко радија и разгласа, који су уносили страх у тела мештана пре њиховог исељења.

Тако испражњене територије је национализовала израелска држава, која их је изнајмљивала појединцима, или их давала групама досељеника заједно са пољопривредним земљиштем који би заменили палестинске фарме и села.

Укупно је створено 350 нових насеља, у процесу замене становништва који се само убрзао територијалном експанзијом Израела у Шестодневном рату и Првом и Другом интифадом - последњим сукобима који су значајно смањили палестински простор на Западној обали.

Накба је створила велики број избеглица чији број данас износи 5,9 милиона људи, разасутих по Блиском истоку. Упркос томе, у свом егзодусу, Палестинци су са собом понели кључеве својих кућа, који су се преносили с генерације на генерацију у нади да ће једног дана моћи да протерају Израелце и врате се кући, што их је претворило у симбол отпора. 

(Национална географија)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".