Извор:Фото: Профимедиа, Н. Скендерија

СТИЖУ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕ: Стручњак упозорава на последице

Извор: Нпортал

24.10.2023.

16:53

ПЛАНЕТА Земља је имала најтоплији септембар у историји, било је топлије 1,75 степени него у прединдустријској ери. Какви ће тек бити извештаји за октобар, месец када смо у његовој другој половини имали у Србији измерено чак 32 степена, сазнаћемо ускоро. У сваком случају, септембарски подаци и све ово чему сада сведочимо, злокобни је сигнал о брзини којом гасови стаклене баште мењају нашу климу.

Према европском порталу "Коперникус“, септембар је имао просечну температуру од 16,38 степени. То је 0,5 изнад температуре претходног најтоплијег септембра, 2020, и око 1,75 степени топлији септембар у поређењу са прединдустријским периодом 1850–1900, објавио је РТС.

Температурне аномалије су огромне – далеко веће од свега што смо икада видели у прошлости, истиче први човек Светске метеоролошке организације (СМО).

- Посебно је забрињавајуће што се Ел Нињо и даље развија, тако да можемо очекивати да ће се рекордне температуре наставити месецима, са каскадним утицајима на нашу животну средину и друштво – рекао је проф. Петери Талас, генерални секретар СМО.

Ако човеку порасте температура за 1,5 степен, он је болестан, тако је и са планетом

Др Владимир Ђурђевић, климатолог и редовни професор Физичког факултета у Београду, каже за „Блиц“ да је заправо званична информација да је планета у просеку топлија за 1,2 степена у односу на прединдустријски период.

Како објашњава, то је средња вредност свих температура за планету за последњих 20 година, а не на појединачним локацијама, и када се то упореди са крајем 19. века добија се вредност 1,2 степена.

Међутим, код некога ко се бави и другачијим анализама ова вредност је 1,5 или 1,7 зато што неко рачуна још који век уназад, али генерално када се прича о климатским променама и где смо сада, узима се референтан број - 1,2 степена. Али и то је алармантно!

- Променили смо хемијски састав атмосфере који је кључан у томе колико енергије долази на планету и колико одлази са ње. Нарушили смо баланс и мале промене указују да је систем у гадном проблему, слично као у нашем телу. Када смо на 37 телесне температуре – аспирин, када смо на 38 – озбиљнији лекови, а када је 39 треба инфузија! Тако је и са температуром на планети која је штелована милионима годинама. Зато постоји граница од 2 степена – објашњава климатолог.

Ђурђевић објашњава да постоји и једна забуна, а тиче се тренутно температуре за септембар, односно, септембар је ове године био за 1,7 степени топлији него просечан септембар и то је број који се односи само на последњи септембар, а не односи се на период од двадесетак година.

- Дакле, број који је ближи 2 степена се односи на појединачни месец, а не на целу годину. Ови бројеви су занимљиви зато што се у преговарању о климатским променама појављују два броја, један је да температура треба да се заустави на 1,5 степени, а други је, ако не успемо да је зауставимо на 1,5 крајња граница је 2 степена, и никада не би смели да је пређемо. Зато треба да се потрудимо да зауставимо пораст температуре. Када се деси нека од аномалија која је близу 2 степена, чак и ако се односи на појединачни месец, можемо прочитати да смо се скоро приближили граници - каже Ђурђевић.

Он истиче и да је то свакако индикатор да се приближавамо граници и што се чешће буду дешавале аномалије то је знак да смо ближи граници, али треба 10 година заредом да септембри буду 1,7 степени топлији да би могли да кажемо да више нисмо на 1,2 него на 1,7 степени већој температури.

Како год, све ово је доказ да се планета и даље загрева и загрева се и брже него пре зато што и даље додајемо огромне количине угљен-диоксида у атмосферу.

"Уместо да смањимо угљен-диоксид, ми га додајемо"

Да би зауставили пораст температуре, морамо да додајемо све мање угљен-диоксида и у једном тренутку да престанемо, а ми сваке године додамо више него претходне или врло слично.

- Једина година када смо додали мање угљен-диоксида била је због короне, а и тада смо додали само око 5-6 одсто мање. То је доказ колико је то тежак задатак. Очекујте да ће планета бити све топлија у будућности – упозорава Ђурђевић.

Климатске промене брже стижу у Србију него глобално

Када је Србија у питању, просечна годишња температура порасла је за ближе 2 степена Целзијуса, што значи да у нашем региону климатске промене долазе мало брже него глобално.

- Исто зависи који се подаци гледају, пошто код нас нема тако дугог посматрања, најдуже је за Београд од 1888. године и ако се гледа последњих пет, шест година било је за око 2 степена топлије него што је било на крају 19. века. Наш регион има најбржи пораст летњих температура, сваких 10 година лета су била за 0,45 степени топлија – каже Ђурђевић.

Објашњава да је климатски систем комплексан као људско тело. Пет основних елемената вода, ваздух, тло, биосфера, ледени покривач, и сваки елемент има милијарду детаља који интерактује један с другим.

Систем се штеловао на равнотежу милионима годинама и једино што је остало од осцилација су била ледена и међуледена доба.

Сваких 1.000 година Земља уђе у ледено доба и тамо проведе око 20.000 година, изађе и буде у међуледеном добу а ми смо, каже наш познати климатолог, "пореметили врло сложену машину и погодили смо је у Ахилову пету, на најслабије место - хемијски састав атмосфере".

Они који су сада млади суочиће се са озбиљним проблемима

Прелазак два степена свакако не значи да ће све да изгори, али ћемо се налазити у ситуацијама у којима је тешко носити се са недаћама, с екстремима, недостатком воде, отежаном производњом хране, потенцијалним климатским мигрантима...

Људи који су данас студенти биће пред озбиљним изазовима. Можда људе пред пензијом није брига шта ће да буде за 20 и више година, али они који су сада млади ће се суочити са проблемима који су озбиљнији од садашњих проблема.

- Летос смо имали смо поплаве, топлотне таласе, суперћелијске олује. Штете су велике. Те паре смо као друштво изгубили. Могли смо можда да реновирамо вртић, да направимо образовни центар, а ми ћемо их потрошити на санирање поплава, на кречење кућа. Тако губимо моћ да се развијамо, јер морамо да „крпимо рупе“. Све чешће штете постају видљива ставка у буџету, а за 30 година то ће да буде нешто без чега обрачун буџета неће бити могућ. Зато они који сада имају 20 година када буду имали 30, њихов ће економски капацитет бити другачији, јер ће ставка која се тиче климатских промена да буде значајнија и потенцијално могу да имају нижи квалитет живота него ми, а то је поражавајуће – напомиње Владимир Ђурђевић.

"Ја јесам забринут"

На питање колико је као климатолог забринут због свега тога, Ђурђевић каже да његова „забринутост иде у смеру што не види систематично размишљање и бригу“.

- Климатским променама се бавимо од проблема до проблема. Биле су суперћелијске олује и сви су питали шта је то, ко је крив, зашто немамо систем за ране најаве и упозорења, зашто нам не стиже СМС да стиже олуја... Тако је било три дана и после смо заборавили да постоје суперћелијске олује. И они који би требало да воде рачуна да то буде континуирана прича се понашају тако. Требао би неко да се бави тиме и да се направи систем упозорења, јер имамо примере да су их направили у многим земљама, функционишу и помажу. А ми ћемо чекати следећу суперћелијску олују и опет ће да се питају је л' ова била јача и зашто нису направили систем. Брине ме што не постоји систематичност и та несистематичност је моја слика будућности у којој видим да се проблеми гомилају, а ми идемо около и „крпимо рупе“ – закључује Владимир Ђурђевић.