СЕЗОНА СЛАВА: Поштујте обичаје - ово многи раде а грех је

Од Свете Петке 27. октобра почиње период крсних слава, које обележава највећи број Срба. Велики број њих пада у време Божићног поста, па је потребно и трпезу прилагодити овим правилима.

Како последњих година све већи број православних верника обележава крсну славу, многи нису упознати са свим правилима. Зато доносимо објашњење за све појмове и правила којих би требало да се придржавају сви који искрено желе да по обичајима које поштује Српска православна црква обележе ову породичну светковину.

Крсна слава као највећа светиња нашег народа

Крсна слава је, наиме, јединствен обичај за српски православни свет, који не познаје остатак хришћанства. То је традиција још од времена покрштавања до данас и мада су се многи обичаји од тада променили, крсна слава сачувала се као највећа светиња нашег народа. Слављена је и у рату и у миру, радости и жалости, сиромаштву и богатству.

Никад је се Срби нису одрекли, а породично се преноси са колена на колено, са оца на сина. Док живе у истој кући, правило је да је отац, глава куће, домаћин славе, а кад се синови одселе требало би сваки у свом дому да наставе да је обележавају. Често се, ипак, окупљају у родитељском дому на тај дан, иако Црква подсећа да је светац заштитиник огњишта и породице, те ко год има своје огњиште и породицу треба да има и обележава славу.

Домаћице пред славу кућу чисте и сређују је и припремају, у складу са могућностима, трпезу. Свештеник пред славу освећује водицу у дому домаћина. Кад се водица освети, сви укућани се мало напију ове освећене водице, а од остатка се меси славски колач. Освећењем водице и кропљењем дома, благодат Божија и Свети Дух улазе у тај дом и његове житеље, и он им даје благослов и духовну снагу у њиховом свеукупном животу и раду. Молитва се приноси за напредак све чељади у кући, и за покој душа умрлих сродника.

Припрема за свећење водице

За освећење водице домаћица припреми следеће: једну посуду (чинију) са водом, букет босиљка, мању свећицу, кадионицу са жаром или брикетом, тамјана и списак укућана у кући. Све се то постави на сто у соби где је славска икона, која је на источном зиду собе. Пожељно је да на обреду освећења водице буду сви укућани са домаћином.

Госте можете позивати на славу, а можете се придржавати и правила "да се на славу не зове" већ да свако ко вам тог дана уђе у кућу биће понуђен и почашћен. Гости при уласку изговарају: "Срећна слава, домаћине, теби и твом дому, твојим укућанима на много година у здрављу и весељу."

За славу је најважније спремити: славски колач, кувано жито, црно вино и свећу, пише црквеникалендар.

Славски колач

Колач се меси од чистог пшеничног брашна, а додаје се мало богојављенске и освећене водице, коју је свештеник светио пред славу. Славски колач се украшава разним украсима од теста. На његовом централном делу и на четири стране у знаку крста одозго утискује се печат са словима ИС ХС НИ КА, што значи: Исус Христос побеђује. Сам колач симболише Христа који је хлеб живота, а вино, којим се прелива, представља крв која је текла из Христових рана. Колач се исече на кришке као хлеб, а најпре домаћин и укућани узимају и једу по део колача, а остатак се поставља на трпезу.

Славска свећа

За славу се купује већа свећа, која се поставља у чирак (свећњак) и посебно украшава. Свећа се пали на дан славе, непосредно пред резање колача. Домаћин се прекрсти, помене у молитви Бога и име своје крсне славе, целива свећу и пали је. Свећа и њена светлост симболизују светлост науке Христове. Свећа гори целог дана на дан славе, а када изгори на неколико сантиметара до свећњака, свећа се гаси на одређени начин: Домаћин се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кафену кашичицу вина и њу излије уз фитиљ свеће која гори. Вино полако угаси свећу. Потом се свећа и чирак стављају пред икону, или на неко друго свечано место у кући, и ту стоји до следеће године, и пали се приликом заједничких кућних молитви.

Славско жито

Уочи славе, домаћица припрема славско жито кољиво или панаију. Славско жито се кува у води од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Просушено скувано жито се, затим, меље и додају се шећер, млевени ораси, ванилин шећер. То се ставља у неку плитку чинију, лепо обликује, и по површини се поспе шећером у праху или млевеним орасима. Приликом резања славског колача, у жито се, одозго у центар, ставља мања свећица која гори док траје обред резања славског колача. По завршетку обреда жито се прелива црним вином, свећица се гаси и вади из жита.

Служење житом

Када се заврши резање колача и жито прелије вином, најпре се домаћин послужи житом, а затим сви укућани. Онда се служе сви гости. И како који гост долази на славу, прво се послужује славским житом. Жито обично служи домаћица и то на следећи начин: Домаћица принесе жито, гост устане, прекрсти се, окрене се домаћину и домаћици и честита славу и узима жито. После послужења опет се прекрсти и поново седне. Житом се прво служе старији па млађи. Послужавник са житом стоји поред славске свеће док траје слава.

Славско жито се кува и приноси у славу Божију, у част светитеља који се слави, за здравље и напредак дома и његових укућана, као и за покој душа свих предака у том дому. Пшенично зрно у хришћанству је симбол вечног живота смрти и васкрсења. Јер, када се сеје оно умире и клија, али из њега се рађа нови живот који доноси стоструки род.

Жито се припрема за све славе. Колач и жито се на дан славе носе у цркву на освећење.

Појединци поштују и правило да домаћин заправо не седа док свећа гори из поштовања према светитељу кога тога дана слави, и који је главни гост у његовој кући. Он на овај начин симболично стоји пред њим као у цркви на молитви. Уколико домаћин из здравствених разлога није у могућности да стоји целу славу, онда то уместо њега може да учини неко од млађих укућана. Овај обичај се зове дворење славе.

Иако су за славу обавезни, а и довољни: славски колач, славско жито, свећа и вино, ипак у сваком дому који слави на тај дан се припрема свечана трпеза, наравно, свако према могућностима.

Оно што је важно, будући да је масовност прослава, а и жеља да се домаћин "покаже" пред гостима довела до тога да се зарад богате трпезе заправо изгубе обичаји и суштина обога што слава јесте, вреди подсетити да када нека слава падне у време поста, у среду или петак, као што је на пример Никољдан, трпеза мора бити посна. Спремати мрсну храну за славу у време поста је грех, чиме се и гости који долазе у кућу позивају на грех.

Божићни пост почиње 28. новембра и траје до 6. јануара. У току целог овог поста не треба јести месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте "на води". Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строже, без употребе рибе, а по могућности "на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости "на води".