ВИШЕ ПУТА МЕЊАЛА ИМЕ: Тешка животна прича Рахеле Ферари

Рат јој је однео најближе чланове породице, а децу никада није имала. Занимљиво је да је неколико пута мењала име. Године 1994. смрт јој је покуцала на врата, када је имала 83 године.

Радо се препричавају њене духовите реплике из "Тесне коже", "Давитеља против давитеља", "Камионџија", "Националне класе", "Метле без дршке" и осталих популарних остварења домаће кинематографије и телевизије.

Рођена је као Бела Марија Розалија Рохел Фрајнд, 27. августа 1911. године у Земуну, у сиромашној јеврејској породици. Много година касније, у једном од интервјуа овако је описала прве године свог живота:

- Моја младост, то је земунска периферија. Детињство без играчака, без ичега. Изађем на улицу, идем уз плот, чучнем и посматрам мраве. Ту се развијала моја машта, сама сам себи причала приче, измишљала их о тим мајушним мравима, те они сад иду кући, па шетају, трче, набављају храну, а ја сам се играла с њима и правила им разне препреке. Ставим травку да им препречим пут, онда направим мост или их скренем у другу страну. Било је то моје мало позориште дизнијевског типа мрави су били моји мали глумци, а ја свемоћни редитељ.

BloombergAdria.com

Други светски рат провела је скривајући се од фашиста.

Тих првих дана Другог светског рата у Југославији Рахела Ферари заправо још увек није ни постојала. Постојала је Бела Рохел Фрајнд, Јеврејка рођена у Земуну која је иза себе већ имала завидну глумачку каријеру глумице у Српском народном позоришту у Новом Саду и Уметничком позоришту у Београду.

Одмах по окупацији Београда било је јасно да Бела неће моћи да настави да наступа. Ускоро је пак постало очигледно да ће, ако жели да преживи, морати да се сакрије.

Као Јеврејка која је одбила да носи жуту траку око руке, то бекство морало је да се догоди што пре. И тако је глумица почела да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код познаника, пријатеља пријатеља и било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замену за новац.

BloombergAdria.com

А онда се једне ноћи умало све срушило.

Једне вечери у трошну кућицу упала је рација. Бела се тих дана припремала да обележи свој тридесети рођендан, не слутећи да ће га дочекати седа. Током ноћи, због страха од Немаца, потпуно је оседела.

На врата куће у Жаркову у којој је Бела живела представљајући се као војвођанска глумица Ружа, закуцао је Гестапо. Иако је већ месецима била у бекству, Бела се у том тренутку парализовала од страха. Руке и ноге као да више нису биле њене, сталаја је укочена док су скромном кућом одјекивали повици и ударци са улазних врата. Требало јој је минут-два да дође к себи. Знајући да нема шансе да побегне, Бела је пришла вратима и отворила их како би се суочила са судбином.

Пре него што су Гестаповци стигли било шта да кажу однекуд се створила комшиница Смиљка једина жена у крају која је знала Белин прави идентитет.

- Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те - повикала је бацивши се Бели у загрљај.

BloombergAdria.com

Схвативши диверзију Бела је заиграла улогу свог живота! Почела је да грли агенте, смеје се и галами, позивајући их да уђу у кућу како би их послужила ракијом.

- Донели сте ми срећу. Частићу вас због овог ангажмана - рекла је збуњеним Гестаповцима. У општем метежу они заборављају да је легитимишу, а Бела одлази код Смиљке како би "уговорила свој ангажман".

Већ сутрадан Бела је напустила Жарково и отишла на један таван на Цветковој пијаци где је време проводила са још једном великом глумицом Капиталином Ерић. Ту су и дочекале ослобођење 1944. године.

Бела Рохел Фрајнд била је једини члан своје породице којој је то пошло за руком. Након рата Бела се вратила глуми.

BloombergAdria.com

Седамдесетих година прошлог века узела је уметничко име Рахела Ферари по коме ће је и упамтити генерације обожаваоца широм Југославије. О њеном животу, нарочито током Другог светског рата, направљена је представа "Рахелина кутија".

- Младост је лепа, али нећете ми веровати, немам жељу да опет будем млада. Као да никад нисам ни била. Кад ме о томе питају, ја испричам како сам била лепа и да су се заљубљивали у мене, што је истина. Ипак, бити млад није тако лако - рекла је једном приликом.

Била је удата за глумца Александра Стојковића, старијег брата Данила Бате Стојковића. Судбина је тако хтела да се овај глумачки и брачни пар не оствари у најважнијој улози родитеља, о чему су још од венчања маштали. Њен брачни друг и сапутник изненада је напушта и умире 28. новембра 1972. у 57. години.

Никада се више није удавала.