НИСАМ САВРШЕН РОДИТЕЉ: Јелена Ђоковић о својим грешкама

Од 2007. Године они промовишу важност свести о раном развоју и образовању деце. У емисији „Кец на једанаест“ на телевизији К1, гостовале су директорка фондације „Новак Ђоковић“ Јелена Ђоковић и психолог и психотерапеут Смиљана Грујић, које су говориле на тему родитељства и бризи о деци.

BloombergAdria.com

Јелена је на самом почетку открила и са каквим коментарима се сусретала самом почетку

-Као млада девојка већ сам била пред камерама и доста сам одрастала пред њима и наравно да сам била просуђивана. Настављам и даље да будем у жижи интересовања, да ли сам се добро обукла, насмејала, рекла нешто што смем или не смем. Незавидна позиција за једну младу жену. Интересантно путовање, тако ми је додељено и морам да се снађем што боље могу – каже Јелена и додаје:

- Неки људи који мене посматрају кроз призму само као Новакову супругу, могу да доживе као неку врсту паметовања, све оно што ја причам, а ја само желим да са људима делим своја искуства. Постоји нека врста утиска, да је особама које имају паре много лакше. Напротив, није. Ми смо још више збуњени, јер би сад требало да знамо све, јер имамо тај новац и прилике, у ствари не. Тај новац је некако и појачивач свих наших страхова, сумњи. Новак и ја смо били поприлично млади, када смо дошли до тог новца и могућности и много сам захвална што су око нас били људи који су нам помогли да постављамо питања и учимо. Нажалост, без учења мало ко може да преживи у овом свету који се стално мења, осуђује и намеће гомилу неких идеала, али да ли уопште постоји идеал – каже супруга Новака Ђоковића.

Иако сви кажемо да смо имали срећно детињство, Јелена сматра да смо васпитани тако да то кажемо.

-Ми смо сви васпитани и тренирани да верујемо да смо имали срећно детињство. Имали смо детињство какво смо имали, ако кренемо да чачкамо неке ствари, свашта нешто се нађе ту. Треба да будемо захвални за наше родитеље, топли дом. Ако кажемо да нам нешто смета, не значи да нисмо захвални, већ само решавамо нешто што је оставило дубљи траг и што утиче на нас, да будемо можда џангризави, бесни, нервозни. Често причамо и на тему емоционалне писмености, са циљем да разбијемо ту табу тему, колико су бес, љутња, нешто што људи не смеју да изразе.  Неколико пута су се дешавале ствари, где људи избегавају да кажу да су љути. Зашто? Јер смо као мали били научени да имамо прихватљиве и не прихватљиве емоције. Када смо срећни, имамо одрасле особе којима смета када су деца превише срећна, а када су љути онда иде реченица „немој ти мени да одговараш“. 

BloombergAdria.com

Јелена је открива и са чиме се сусретала када је почела да прича са другим родитељима у овој средини

-Људи нису спремни да уче о томе, јер нам то наводно долази природно. Прошле године када смо довели др Шефали, она је причала о том свесном родитељству. Ја сам њена ученица и јако живим ту идеју свесног родитељства. Онда сам схватила колико пуно имам да радим на себи.  

Јелена објашњава и да постоје екстреми у родитељству

-Постоје два екстрема у родитељству. Оно које је строго ауторитативано, традиционално, где дете нема права. Имамо гомилу неких реченица које су познате свима нама, јер смо одрастали у том друштву, а онда смо дошли у неки други екстрем где је то попустљиво родитељство, где не постоје границе и где је детету све може. Ниједно, ни друго није добро. Детету требају границе, јер то значи љубав, вођство, повезаност, осећање ситуације. Ако се на леп начин постави граница детету, не причамо о етикетирању, кажњавању, претњама, условљавању, причамо о здравом одраслом човеку, који је себе довео у ред да може да одговори на потребе детета. Немамо пуно здравих одраслих људи, који имају времена за себе, да би могли онда када себе збрину, да се позабаве дететом. Ми смо као друштво, посустали у збрињавању породице. Породичне потребе су сигурност и стабилност, тога нема. У многим породицама, родитељи немају чак ни ону најближу мрежу људи који им помаже, зато што су се одселили из својих места, да би могли да привређују у граду, ту су школе. Можда више немају родитеље. Морамо да имамо помоћ, не може само мама и тата. Сви сисари деле родитељство, то је природа. Сви се окупимо око једног младунчета. Треба читаво једно село, да би се подигли млади, а ми смо тај начин размишљала свели на то, само мајка и отац, само вртић, школа, тренинзи. Изгубили смо блискост.

BloombergAdria.com

Супруга најбољег тенисера света и открива да су Тара и Стефан потпуно различити:

- Моја деца су толико различита још по рођењу. Када сам са Стефаном први пут постала мајка, он је да кажем био баш мучено дете. Имао је маму која је мислила да је целу теорију савладала, а онда када се десила пракса, дошло је до умора, неизвесности, и да је свака грешка коју направим, као смак света. Прво дете обично настрада. Већ до другог детета сам мало напредовала – каже Јелена и додаје да Тара има изразито јак карактер, као и да воли да се сређује и шминка.

- Потпуно је другачија. Када сам била трудна са њом, стално сам се сређивала. То је био њен утицај изнутра. Једноставно је таква, а има велики утицај и на тату – каже супруга Нова Ђоковића и открива да са ћерком управо због њеног чврстог карактера има често неслагања, а онда кроз осмех описује и ситуацију која се јуче догодила:

Иако је многи сматрају благом, Јелена сматра да то баш и није тако.

- Ја себе не доживљавам као благу, већ као неку врбу, онако малу, танку, коју ветрови ломе, а никако да ме сломе. Онда ја верујем да је то више снага, него благост, али свако ће рећи своје – закључила је Јелена Ђоковић у емисији „Кец на једанаест“ на телевизији К1. https://video.novosti.rs/kultura/video/8984-milena-dravic-pet-godina-od-smrti-jedne-od-nasih-najvecih-glumica-koja-je-na-film-dosla-slucajno#brid_cp_my-player

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".