МЕТЕОРОЛОГ ОТКРИО: Зашто је температура већа од 20 степени

Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ) је у оквиру петодневне прогнозе омогућио увид у нормале, односно, колико би требало да буде нормална температура наредних пет дана, од екстремно испод нормалних вредности до екстремно изнад, уз назначене прогнозиране вредности.

На пример, за петак су прогнозиране вредности минималне и максималне температуре 16 и 24 степена, а највише нормалне би требале да буду 7,2 степена Целзијуса минимална и 10,1 степена максимална дневна температура. Знатно изнад нормале, 91-98 одсто, температура би требала да буде 10,4 и 20,3 степена Целзијуса, што је и даље ниже од прогнозиране вредности.

Прогнозирано је да ће једна од топлијих дана у Београду бити понедељак 30. октобар и прогнозиране температуре су, минимална 12 степени, и 25 степени максимална. Међутим, у приказима нормала је највиша нормална минимална температура 7,2 степена, максимална 10,1 степен Целзијуса. Исто се дешава и са температурама које се сматрају знатно изнад нормале, оне су 10,4 и 20,3 степена.

На Врачару топлије за 5,2 степена

На питање зашто је тако и шта се дешава у атмосфери метеоролог Слободан Совиљ, начелник Националног центра за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења у РХМЗ, каже да је Србија од почетка јесени под утицајем веома топле ваздушне масе. Није било ниједног значајног захлађења, осим у тродневном периоду, од 16. до 18. октобра, када су у јутарњим сатима осмотрени слаби приземни мразеви.

- Период од 1. септембра до данашњег дана био је под утицајем веома топлог ваздуха из региона Средоземља и температура је знатно изнад просека. Према тренутним показатељима, рецимо, на станици Врачар у Београду средња досадашња максимална октобарска температура је 23,9 степени. Иначе, просечна температура, максимална за октобар за претходних година је била 18,7 степени Целзијуса. То значи да је тренутно позитивно одступање од 5,2 степена. Дакле, садашњи део октобра је за 5,2 степена топлији у односу на нормалне вредности претходних деценија- каже Слободан Совиљ.

Јесен 2023. топлија и од најтоплије 2019.

Истиче да неће бити значајних промена и одступања ни до краја овог месеца с обзиром на то да ће се наставити топло време, и ако погледамо досадашњи ток јесени, он је био топлији и од оне до сада најтоплије коју смо забележили 2019. године. Тада је јесен имала позитивно одступање температуре у Београду од 3,5 степена, а у Србији од 2,9 степени Целзијуса.

Према тренутним показатељима сигурно је да ће се јесен ове године наћи на врху листе најтоплијих. Остао је још новембар да прође, кажу у РХМЗ, да би могли да ураде коначну статистику, али у сваком случају септембар и октобар јесу на врху те листе.

Глобално загревање и тропски дани и ноћи

- Осим присуства топле ваздушне масе из региона Средоземља, овим аномалијама је допринео и глобални пораст температуре, односно климатске промене по чијем ефекту су температуре више у свим годишњим добима у нашој земљи. У октобру смо имали чак и једну тропску ноћ, што је врло неуобичајено и она је забележена на прелазу из 20. на 21. октобар. Такође, 20. октобра је забележен и тропски дан, од 30,2 степена и тиме је оборен претходни датумски максимум за тај датум који је био 1935. године када је температура износила 27,1 степен. Много је топлих рекорда и топлотних аномалија – каже Слободан Совиљ.

Утицај на пољопривреду и здравље

Када су пољопривреда и јавно здравље у питању, каже да је утицај донекле неповољан, пре свега зато што се продужава период цветања биљака. У августу и септембру је врло актуелан полен амброзије, с обзиром на то да велики број људи има респираторне проблеме као последицу повећане концентрације овог инхалаторног алергена, али овако топло време омогућава продужено цветање.

- Продужено цветање због топлог времена значајно повећава ризике од алергијских реакција на полен укључујући и проблеме са алергијском астмом. С друге стране у пољопривреди се виде промене. Поједино воће је поново процветало. И биљни и животињски свет је донекле збуњен овако топлим временом и топле аномалије како се понављају из сезоне у сезону захтевају да се прилагодимо новим штеточинама или инсектима и биљним болестима. Такође, треба да се промене поједини датуми или термини сејања и препарата који се користе у пољопривреди – објашњава Слободан Совиљ.

Позитивна октобарска одступања већа од септембарских

Метеоролог каже да је септембар 2023. године у Војводини био најтоплији од почетка мерења температуре у нашој земљи. Забележено је 29 летњих дана у Војводини, и то су дани када максимална температура прелази 25 степени, што је више од очекиваних процена, док је у Београду и у централној и јужној Србији септембар био на трећем месту, одмах након 1994. и 2011. године.

- У сваком случају је септембар у целини био на врху листе најтоплијих, а слично ће се догодити и са овогодишњим октобром, само чекамо крај месеца да се финално уради статистика. Тренутна позитивна одступања у октобру су још већа него у септембру и с обзиром на то да до краја месеца, тачније до 5. новембра не треба очекивати било какво значајно захлађење. Топле аномалије ће се наставити. У наредним данима ће бити пролазних повремених наоблачења с краткотрајном кишом, али пад температуре који та наоблачења условљавају је врло мали, незнатан и неће много утицати на максималне температуре ваздуха – закључује Слободан Совиљ.

Температура брже расте у Србији него глобално

Др Владимир Ђурђевић, климатолог и редовни професор Физичког факултета у Београду, каже да је званична информација да је планета данас у просеку топлија за 1,2 степена у односу на прединдустријски период. Температура треба да се заустави на 1,5 степени, а ако не успемо да је зауставимо на 1,5, крајња граница је 2 степена, и никада не бисмо смели да је пређемо. Зато треба да се потрудимо да зауставимо пораст температуре.

Када је Србија у питању, просечна годишња температура порасла је већ за ближе 2 степена Целзијуса, што значи да у нашем региону климатске промене долазе мало брже него глобално.

- Ако се гледа последњих пет–шест година, било је за око два степена топлије него што је било на крају 19. века. Наш регион има најбржи пораст летњих температура, сваких десет година лета су била за 0,45 степени топлија – каже Владимир Ђурђевић.

- Једина година када смо додали мање угљен-диоксида била је због короне, а и тада смо додали само око 5-6 одсто мање. То је доказ колико је то тежак задатак. Очекујте да ће планета бити и топлија у будућности – каже Ђурђевић.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".