У Шведској ГОТОВИНА одлази у историју

Шведска је тренутно најнапреднија земља света кад је реч о безготовинском плаћању, а шведске банке предводници су тог тренда. Цели сектори, на пример јавни превоз, уопште више не прихватају готовину. Уопште, велика је шанса да шведске трговине, ресторани, музеји, хотели, разне услужне делатности и јавне установе неће примити готовину, односно да ће купац остати без робе или услуге ако нема могућност за неки облик дигиталног плаћања.

Чак ни пореска управа неће прихватити никакво готовинско плаћање, што неки сматрају апсурдом и питају се зашто држава не жели да прими новац који је сама штампала. Једине установе које су законски обавезне да приме готовину приликом плаћања партиципације су болнице. 

У недавном истраживању које је спровела шведска средишња банка показало се да је само осам посто грађана платило кованицама или новчаницама своју последњу куповину. Тај постотак пре само десетак година износио је чак 40 посто.

Чак ни старији више не користе готовину

Чак су и старије особе, за које се сматра да тешко прихватају дигиталне новотарије, увелико престале да користе готовину. Удео особа у старости од 65 до 84 године које кажу да су користиле готовину за последњу куповину пао је на девет посто, а пре само две године био је на 16 посто. Верује се да су многи старији грађани прешли на дигитално плаћање с појавом пандемије ковида-19.

Већина шведских грађана никад у рукама није имала крупније новчанице, попут оних од 500 или 1000 круна, и често немају појма како изгледају. Уопштено је у Шведској сасвим нормално и уобичајено живети годинама без иједне једине кованице или новчанице у новчанику. У последње време убрзано нестају и физичке, пластичне кредитне и дебитне картице, а замењују их дигиталне и мобилне замене, као разни други облици инстант дигиталног плаћања.

Укупна готовина Шведске данас износи отприлике 80 милијарди круна или око седам милијарди евра, али то је тек нешто више од један посто од укупне масе новца. Аналитичари очекују да ће за петнаестак година готовина потпуно одумрети и да ће Шведска, вероватно прва у свету, постати безготовинско друштво. На готовину се гледа као на беспотребни трошак и сигурносни ризик, као и сталну мету фалсификовања. Осим тога, дигиталне трансакције лакше је контролисати.

Међутим, нису сви одушевљени безготовинским друштвом. Већ годинама траје расправа је ли законито одбити готовину као средство плаћања. Иако у закону стоји да су "новчанице и кованице које издаје Риксбанк легално средство плаћања", бивши главни правни стручњак шведске средишње банке Ерик Фриберг овако је аргументирао право трговаца да одбију готовину:

- Куповина у трговинама у суштини представља склапање уговора између двеју страна. Трговине могу да избаце готовину из тог уговорног односа, односно могу слободно купцима да представе своје услове за куповину.

Постоје и неки озбиљнији аргументи за задржавање готовине у оптицају. Наиме, рат у Украјини показао је у каквим се проблемима дигитализовано друштво може наћи кад једном изненада нестане струје и интернета.

Новчанице и кованице још служе као резервни систем ако електронска средства плаћања престану да функционишу. Но будући да све мање Швеђана плаћа новчаницама, инфраструктура повезана са готовином, попут броја банкомата или блиндираних кола за превоз новчаница, више не би могла да поднесе изненадни повратак на кеш.

- Ако дођемо у кризну ситуацију и људи поновно буду морали да користе готовину, важно је задржати готовински систем као резервно решење. Иначе ћемо имати друштво које не функционише - рекао је за шведску националну телевизију бивши вицегувернер Риксбанка Хенри Олсон.

Суседне скандинавске земље такође бележе тренд напуштања готовине, али га не прихватају без реакције. У Данској постоји закон који каже да су све трговине с особљем дужне да примају готовину, уз одређене изузетке ноћу. У Норвешкој влада такође предлаже пооштравање закона о готовини.