Седам највећих друштвених грехова по Махатми Гандију
01.11.2023.
12:58
"МОРАШ бити онакав какав желиш свет да буде. Наша људска величина не лежи у могућности да променимо свет, то је мит атомског доба, већ у нашој способности да променимо себе", рекао је једном Махатма Ганди.
Чувени индијски револуционар веровао је да је морал најмоћнија сила која постоји, а моралност је сматрао низом вредности, укључујући религију, друштво и породицу.
Он је комбинацију ова три кључна фактора дефинисао као етички водич за цео свет, а дефининисао је и седам друштвених грехова које многи чине и тако наносе озбиљну штету друштву на светском нивоу:
1. Политика без принципа
Чим људи чују реч политика, они почну да замишљају политичаре. Људе укључене у политичке активности обично већина критикује, назива корумпираним и користи их као изговор за своје неучествовање у политичким процесима.
Оно што је заправо суштина јесте да ми често не схватамо да смо и сами део свега тога. Ако се политички систем не мења, то је само због нашег учествовања, односно неучествовања. Сви чланови друштва укључени су у политику, активно или пасивно. Питање је само да ли наше учешће слави јачање моралних вредности у политичкој сфери и тако чини свет бољим, или не.
2. Посао без моралности
Амбиција је други фактор повезан са друштвеним греховима. Ако сте забринути само за своје добро, онда сте у стању да оправдате било који поступак. Лични успех постаје изговор да учините и најнеморалније ствари, по систему "циљ оправдава средство". Чак и они који себе сматрају позитивним члановима друштва на крају се "оклизну", оправдавајући себе тиме да морају да буду практични и да мисле на себе и своју породицу, запослене... Са друге стране, људи који се држе моралности и етичких принципа називају се идеалистима и наивчинама. Све то доприноси да се линија између добра и зла замагли и да се "закон џунгле" ојача.
3. Новчана стабилност без напора
Рад није само пут да дођете до новца; наше професионалне активности нам помажу да живимо достојанствено. Али, живот на туђи рачун је само пут да постанете друштвени паразит. Новчана стабилност би требало да долази кроз ваш рад и то је истина. Људи који живе без циља често падају у депресију, незадовољни су и живот им изгледа бесмислено.
4. Образовање без карактера
Образовање је дуг и обиман процес, а игнорисање ове непобитне истине води вас у следећи друштвени грех. Студирање је много више од учења, тренирања и експертизма, јер је један од циљева да не постанете машина без карактера и личних уверења!
5. Наука без хуманости
Верује се да наука служи хуманости, и то је у суштини тачно. Али, сви знамо за случајеве када је наука коришћена да би се људи убедили у лажне информације, као и за неетичке експерименте на људима и животињама. Наука без хуманости је један од најтежих друштвених грехова!
6. Задовољство без одговорности
Тражење задовољства је сасвим нормално. Свако од нас тежи задовољствима за своје тело и душу. Али, све треба да буде у граници нормале, умерено, или ће та радост на крају постати штета.
Ганди је умереност сматрао једном од највећих вредности. Веровао је да уживању у задовољствима мора да се приступи са пуном одговорношћу да то задовољство не прерасте у разврат и уништи читав систем људских вредности.
7. Вера без жртве
Иако је Ганди говорио о својој вери, хиндуизму, овај принцип може да се примени на све религије. Ако проповедате неку веру, све оно што говорите, мислите и осећате, морате и да радите. Религија без жртве је велики друштвени грех јер веровања без дела губе своју суштинску вредност. Ако заиста у нешто верујете, будите спремни да се за то и жртвујете.