"ВАШАРСКА АЛАПАЧА" Џони се сукобио са "дјевојком из Хрваца"

Џони Штулић се огласио у јавности поводом књиге, коју је његова бивша девојка Сњежана Бановић објавила, под насловом “Кроника сретних тренутака – Одломци из лудих осамдесетих”.

Штулић је, у свом стилу, у великом тексту који је објавио на сајту Сцрибд.цом, написао да је добар део онога што је Сњежана Бановић у књизи написала о њиховом односу неистина, а она је након тога поручила да познати музичар "не зна разлику између реалности и фикције.

Он се сада поново огласио и написао шта мисли о свему томе:

- Дотична је одложила излазак свог рада од маја ове године до јесени, али је нестрпљивој публици бацила коску у виду Џонија и тако им заголицала машту (понаша се као најгора вашарска алапача), ако не и изазвала воду на уста. И све то иако она прва пориче моје централно место у тим догађајима и поред тога што је њена књига на на мени почива, или, рецимо, без мене не би имала смисла. То се заиста зове оксиморон, али сумњам да она зна било шта о тој речи, или, ако зна, не може да састави два и два, мада не може да дочека мој одговор да се књига боље прода, ипак, сама оставља такав утисак (да рачуна на такав ефекат). Пре него што дођем до тог објављеног дела, морам да оповргнем једну од њених многих тлапњи (што је лепша реч за лаж) исисану из прста, да сам кад сам је срео рекао: „Ти си моја.“ То је истина колико год да је а да су Јуре и Бобан певали: „Пријатељу Тито кунемо ти се.”

- У супротном, та идеја јој је пала на памет док је читала стихове песме "Врата подземних вода", где сам јој (с правом) приписивао оно о чему сам ћутао за друштво, много фраза, много снова у њеној глави, а ништа од жеље да се бори за живот (из те песме покупила је идеју, била је тако нервозна и збуњена као блента блентава, да сам јој рекао ти си моја), да би касније, осамдесет треће, свео изјаву (а једноставно је наметнут) на желатин ча брбља између крајности као ретко говно. Нити ме је време демантовало. То дело је се ње зове "Хроника срећних тренутака" и нема је разлога за сумњу да су такви (у потпуности на мој рачун и са те стране има смисла, међутим, да је била протагониста важних догађаја тих златних година године у метрополи – како медији себи и њој ласкаво приписују, пошто сам превео метрополу Луисвил као Загреб, а Лексингтон као Хрваце - исто је истинито као да је играла хокеј у америчкој професионалној лиги), као што су њена два последња неуспешан брак једноставно је зацементирао тај утисак.

Девојка из Хрваца

„Девојка из Хрваца“, о којој је певао Џони осамдесетих, али и цела Југославија, је била Сњежана Бановић. Она је главна јунакиња Штулићевих стихова. У везу са Џонијем ушла када је имала само 18 година. Џони је у том тренутку имао 28 и сигурно није био зет о каквом су маштали Сњежанини родитељи. Па ипак, нису успели да спрече снажну везу између њих двоје, пише Вечерњи.хр.

Њој су посвећене неке од најлепших Азриних песама, као што су “Живот обичног темпа”, “Јеси ли сама вечерас”, “Волим те кад причаш” и “Усне вреле вишње”.