"НИКАД МИ НИЈЕ БИЛО ТЕЖЕ" Илић о највећој трагедији у животу

Илић је тада имао 25 година, а како сам каже, тада је одлучио да одустане од каријере.

- Никад ми није било теже. Проклињао сам новац, турнеју, каријеру, песму... Чак сам се зарекао да више никад нећу узети микрофон у руке. Осећао сам се као да ми је песма украла последње дане које сам морао да проведем поред најдраже особе. Када сам се вратио из Бугарске и угледао мајку, знао сам да су јој сати одбројани - прича певач за "Лепа и срећна", па проговорио о последњем сусрету са мајком:

- Рекла ми је: "Сине, песма је твој живот, хлеб твоје деце. Знај, твоја песма је потребна многима. Ти сам не знаш колико радости доносиш људима које никад ниси ни срео, ни видео. То је за твоју мајку, која те је научила да певаш, највеће хвала. Зато, молим те, настави са песмом, а ја ћу се лечити замишљајући како певаш и веселиш људе. Обећај ми да ћеш због мене наставити да певаш све док те грло служи и песма призива" - испричао је Мирослав за "Хит".

- Мама ми је умрла са 47 година, кад је мени било 25. Много ми је жао што није дочекала да види да сам нешто направио и стекао у животу. Мислим да сам све добре особине наследио од ње. Обожавао сам је, била је врло посвећена и брижна - присећао се он:

- Певао сам, али сам имао осећај да "песма тугу збори". Из мог живота је нестала особа која ме је подојила песмом, удахнула ми љубав према родној кући, породици, завичају, Морави. Једва сам се опоравио после њеног одласка. Певао сам тугујући, као да извлачим емоције из неког закључаног ковчега туге. И оне највеселије песме подсећале су ме на мајку - признао је Илић тада.

(Блиц)