Извор:Фото: Н. Скендерија/ТВ Новости

НУДИО МУ ЛАЖНИ ПАСОШ: Како је Лауш одбио Аркана

Извор: Нпортал

17.11.2023.

13:27

ИСТАКНУТИ глумац Жарко Лаушевић преминуо је у 64. години после кратке и тешке болести, а сахрана ће се одржати у понедељак у 14 сати.

Покојни Жарко је написао четири књиге, а у последној "Падре, идиоте" описао прве дане слободе, те открио како је протекао сусрет са Жељком Ражнатовићем Арканом и Цецом Ражнатовић на стадиону Обилића, на који га је одвео Драган Николић.

Ово су одломци из књиге "Падре, идиоте!"

Гагина порука

- ...Драган Николић Гага, чувар, терапеут, брат, учитељ... отац. Били смо „породично“ код Чеде-Деде, Гагиног пријатеља који има кућицу на Сави. Јесте, то је кућица, мада смо сви уобличили да је зовемо сплавом. Само за ортаке, и на њихов наговор, Чеда је преуредио сплав у скромну кафану, где спрема неколико одличних јела.

Дан се гасио кад смо Гага и ја играли реми и пили кафу, док је на другом крају дугачког стола мој пратилац Зоки причао Цвијети о свом сну да једног дана има велико имање и фарму коња. Негде, мир и коње.

BloombergAdria.com

 

- Жаре, и шта ћеш сад да радиш? - пита Гага, тобоже анализирајући стање у игри.

- Шта би ми ти саветовао?

- Мислим да би било паметно да... добро размислиш.

Иза њега силази вече на Београд. Стапају се Београд и Гага... Прле, Влах Алија, Попај, Урке... сви које знамо, шармантни, легендарни, непревазиђени. Сви су ту. Сваки као споменик у Београду. Прле ми намигује, Урке се шеретски смеје, Попај је фол незаинтересован и шкиљи на једно око. Гага се не обазире на своје кибицере...

- Па, сад ће да те јуре ку*ве, новинари, бизнисмени, лопови, попови... то ти причам, пецароши. Ако баш пролупаш, па ‘оћеш да причаш за новине, ја ћу да ти средим. За озбиљне новине, али рано је много. Мислим... нипошто немој да се отвараш - један је од одломака из књиге "Падре, идиоте!".

Сусрет с Цецом и Арканом

Потом описује сусрет са контроверзним командантом Српске добровољачке гарде Жељком Ражнатовићем Арканом: - Стадион Обилића, нешто касније. Ручамо „дечју радост“ - брдо похованих телећих шницли и пире. Домаћинска атмосфера. Лимунада и вода. Питам Цецу како је задовољна снимањем „Коштане“ са Стојаном Стојчићем.

BloombergAdria.com

 

- Аааа... - даде неки неодређени коментар.

На то Жељко добаци:

- Ма нема ништа од тога!

Гаги је некако пошло за руком да искамчи вотку од конобара, не би ли џентлменски избегао поглед са Цециног деколтеа. Мало касније Жељко ме изводи на терен да прошетамо.

- Знаш да ме један мајмун питао је л’ ово стадион по оном глумцу Милошу Обилићу? И како је изгледао Обилић? Ко ти, брате! Мораш то да чуваш! То смо ми! Срби! Није Србија шака пиринча да је позоба свака врана коју донесе ветар! А? - загрли ме.

Осмехнух се. Не осећам се пријатно, мада он све ради да буде другачије.

- Знаш, пуно мојих је тетовирало твоју фацу на груди, мишку, један и на... - смеје се.

- Бог и Шотра су то тако наместили... - скроман сам, као да полажем пријемни за Хиландар.

BloombergAdria.com

 

Аркан шутну једну од фудбалских лопти која му се нашла на путу. Одлете преко ограде стадиона.

- Треба мало да се склониш, све ће то да се заборави.

- Ја... не могу.

- Шта, ку*ац, не можеш? - даје знак једном момку у тренерци да нађе лопту.

- Да заборавим.

Може, може, све се заборави! Иди, отпутуј негде на пар година...

- Немам ни пасош још увек - нагло ми се припушило, али ем сам на спортском објекту, ем у друштву познатог антиалкохоличара и противника пушења.

- Ј*бо пасош, ‘оћеш то сад да завршимо? Тапи? Сад, док шетамо? - узима телефон.

BloombergAdria.com

 

Одмахнух главом. Погледа ме, а њему узвратити такав поглед није лако. Ни здраво. А леп је дан иначе, помислих. Чак и овакав, без никотина.

- Ја не волим сисе! Мислим да ти ниси! Јесам се зајебо, можда?

Слегнух раменима, једнако гледајући ведрину изнад стадиона Обилића. Кад добро размислим, ја сад стварно не знам да ли сам сиса или маша. Поготову кад стојим пред овим машом...

Поред аут-линије стоји паркиран џип. Иза гола још један. У оба има људи. Дотрчава момак у тренерци са капије, спасао је ону лопту.

- Ево ти мој број, twenty four/seven! Шта год треба! То ти је мој дуг, због Наталије. Увек је лепо говорила о теби. Нисам хтео пред Цецом.

- Хвала ти, Жељко!

- И, зај*би ове глумце! Гага је легенда над легендама, али сви пуше, пију, ј*боте. Ал’ ти живи свој живот. Нико то други неће. Главу горе! Сад је све готово! Don’t be cloud on a sunny day!