УЗ ЊУ ЈЕ ПЛАКАЛА ЦЕЛА ЈУГА Жарко испраћен уз ову болну песму

Уз песму хора и говор Небојше Дугалића испраћен је на кремацију глумац Жарко Лаушевић на Новом гробљу у Београду у присуству породице и великог броја пријатеља и колега.

BloombergAdria.com

Испред капеле су почели да се окупљају његови пријатељи, колеге и чланови породице да се заувек опросте од једног од највећих глумаца на овим просторима.

Лаушевић је преминуо 15. новембра, у 63. години живота, после борбе са карциномом плућа.

На вечни починак су га испратили песмом "Све што желим у овом тренутку". Песма је, заправо, музичка тема из серије "Сиви дом", која се одмах "примила" међу омладином 80-их година.

Шиља у серији "Сиви дом"

Један глумац се у серији посебно истакао, Жарко Лаушевић. У већ изузетно талентованом ансамблу представе, до тада непознат Лаушевић се истицао за корак испред осталих. Његова интерпретација и одмерен став, донела му је најтежу улогу - "Шиљу", лика готово нема у дијалозима. Лика који скоро да не говори. Харизматични Лаушевић муњевито је постао звезда: све девојке су биле заљубљене у њега. Убрзо, скоро да није било "опасног" момка у Југославији који није имао обријан део десне обрве, баш као што је Лаушевић носио у серији.

BloombergAdria.com

У једној емисији Телевизије Београд за тинејџере, водитељка у прилогу о глумачким школама рекла: "Ако желите бити Мики Рурк, Ким Бесинџер или Жарко Лаушевић...".

Збор дечака и девојчица у серији запевао је песму готово анонимне групе Фар: "Све што желим у овом тренутку, иди, иди из живота мога..." ("Децо, што тако тужно?", прекинуо их је Бата Живојиновић — управник дома из серије. Реченицу су увек цитирали кад би је неко запевао). Песма је временом толико добила на популарности, да је било незамисливо направити фешту, или "афтер парти" а да она није на плеј-листи.

С обзиром на Нови талас који је био заступљен на музичкој сцени 80-их, за ову би се можда могло рећи да је кичерска, али је у њој било праве туге, оне из свезака с преписаним песмама какве су имала деца из домова, "поезије" коју су читали по суровим тв-документарцима, подсећајући "мејнстрим"друштва на један свет, најчешће скривен. Песма је била хит, спонтана, права.

"Све што желим у овом тренутку, иди, иди из живота мога. Срце ми је изгорело моје, а душа је остала без свога…

Реф. Не, нећу плакати, срце ми је пуно радости. Не, нећу плакати, срце ми је пуно радости.

Весело ми с тобом некад беше, ал’ кад је са неба звезда пала, сад ми оста само бледа слика, што ми твоја сестра једном дала."

Ситуација код нас данас у културном смислу може се упоредити с оном после какве катаклизме, кад преживели излазе из склоништа и копају по блату и пепелу да виде да ли је ишта остало. За сваки културни појам Југославије, човек се мора упитати — како се данас односе према њему, је ли забрањен, прећутан, или је пак, упркос свему, модификован.

Хит је преживео. Лаушевић је отишао прерано. Али ако у смрти можемо да пронађемо зрно лепоте, нека то буде овај достојанстојни испраћај.

Серија ,,Сиви дом” приказана је 1986. године, а прича нас уводи у живот штићеника дома за незбринуту децу. За потребе серије, требала је тужна песма, која ће се лако уклопити у драму.

Данас је ова песма једна од најбољих нумера из домаћих серија, раме уз раме са песмама као што су А сад адио ( из серије Врућ ветар ), Ја хоћу живот ( из серије Бољи живот ) или Заборављени ( из серије ,,Заборављени” ).