Извор:Фото: Профимедиа

НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ: Да ли су мозак и срце повезани!?

Извор: Нпортал

06.12.2023.

10:32

НАУЧНИЦИ су решили да истраже како мождана кора, односно део мозга укључен у контролу вољних моторичких покрета, реагује током целог срчаног циклуса. И ево шта су открили.

За неколико секунди, колико вам је потребно да прочитате ову реченицу, ваш осећај за време се може проширити или сузити, а ваша перцепција света може да се промени на начине које тешко можете да приметите. Суптилни ефекти на мозак су неприметни, срце куца у вашим грудима, што, према новој студији, такође подстиче моторичке функције, и то у кратким налетима.

Научница из области неурологије Есра Ал са Института "Макс Планк" за људске когнитивне науке и науке о мозгу у Немачкој, већ неколико година проучава утицај рада срца на мозак, надовезујући се на деценијама стара истраживања и недавне студије са савременијим методама.

Године 2020., Алова и њене колеге истраживачи су открили да наш осећај спољних стимуланса стичемо мало спорије сваки пут када нам је срце у такозваном периоду систоле. Те сензорне оштрине се враћају како се срце опушта у дијастоли. Али, са сваком контракцијом, наша чулна перцепција "отупљује". Таква сазнања су навела научнике да испитају како онда наша тела, наши мишићи, реагују у тим тренуцима када су нам чула на кратко ослабљена.

Научнике је интересовало и колико смо спремни да реагујемо на основу информација које смо управо примили или смо у кратком периоду "затишја".

Нека истраживања су показала да су времена реакције спора током систола, и да нам је потребно више времена да прикупимо тактилне информације јер је наша сензорна перцепција тада "пригушенија". Друге студије су откриле да се брзи покрети очију јављају чешће када се срце стеже, и сугеришу да би моторички покрети могли бити врло повезани са срчаним циклусом.

Јасна слика ових покрета очију и њене условљености радом срца до сада је измицала научницима. Тако су Алова и њене колеге истраживачи почели да мере како мождана кора, односно део мозга укључен у контролу вољних моторичких покрета, реагује током целог срчаног циклуса.

- Интригантно, ова студија открива изузетно јаку везу између људског срца и мозга, откривајући различите временске прозоре прилагођене акцији и перцепцији - , наводе истраживачи у саопштењу.

Истраживачи су повезали учеснике експеримента на неколико различитих машина како би истовремено снимали активности мозга, срца и мишића руку док су седели у столици, када су завршили моторички задатак који је укључивао стезање мерача.

Анализирајући податке које су добили од 36 људи, истраживачи су открили да се нервни сигнали који контролишу мишиће шаке повећавају током систоле, која обично траје три десетине секунде. Активност мишића руке је такође била тренутно јача када се учесницима десило да стегну мерач током систоле, у односу на исту радњу током дијастоле.

"Све у свему, открили смо да је активност у сензомоторном кортексу повећана у систоли и да се сходно томе такво повећање одражава у снази моторног резултата", пишу истраживачи.

Уједначавајући те резултате са својим прошлим налазима, истраживачи сугеришу да пораст мишићне активности током систоле допуњује пад сензорне перцепције тако да постоје различити "прозори" у срчаном циклусу у којима је мозак припремљен за обраду сензорних информација и затим делује на њих.

- Могуће је да постоје различити временски "прозори" у срчаном циклусу, оптимизујући или перцепцију или акцију - , закључују истраживачи.

Студија је објављена у часопису ПЛОС Биологy.

(РТС)