Алкохол је лош за јетру, али ове намирнице су још ОПАСНИЈЕ

Јетра је одговорна за више од 500 телесних функција, укључујући складиштење глукозе, регулисање згрушавања крви и још много тога, али њен главни задатак је да филтрира крв. Тачније, јетра обрађује крв из дигестивног система и ослобађа је од штетних супстанци, као што су алкохол, лекови и други токсини. То је у суштини природни систем детоксикације нашег тела. Овај витални орган такође производи холестерол када је телу потребан и регулише његове нивое, учествује у метаболизму протеина, угљених хидрата и масти.

Ово су навике у исхрани које штете јетри:

Уносите много шећера

Превише шећера није само лоше за зубе већ може оштетити јетру. Овај орган користи врсту шећера која се зове фруктоза за производњу масти. Превише прерађеног шећера узрокује накупљање масти, што може довести до болести јетре. Нека истраживања показују да шећер може да буде једнако штетан за јетру као и алкохол, чак и ако немате вишак килограма.

Имате вишак килограма

Додатна маст се може накупити у ћелијама јетре и довести до масне јетре. Као резултат, јетра може набубрити и временом може доћи до цирозе. Масна јетра је чешћа код гојазних особа, људи средњих година или пацијената са дијабетесом.

Уносите превише А витамина

Нашем телу је неопходан витамин А, али према мишљењу стручњака, конзумирање свежег воћа и поврћа (посебно црвеног, наранџастог и жутог) јесте најбољи начин да га добијете. Ако узимате суплементе који садрже велике дозе витамина А, то може изазвати проблеме са јетром. Пре него што узмете додатне витамине, консултујте се са својим лекаром.

Често пијете парацетамол

Имате главобољу или прехладу и тражите лек за ублажавање болова. Али ако узмете превише било каквог лека против болова који садржи парацетамол, можете несвесно да оштетите јетру. Зато пажљиво пратите упутства за дозирање, она постоје из одређеног разлога, пише Б92.

Конзумирате много транс-масти

Транс-масти су незасићене масне киселине које садрже најмање једну двоструку везу у транс-облику. Постоје транс-масти које се природно јављају у неким намирницама и оне које су индустријски произведене. Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да унос транс-масти буде мањи од 1% укупног дневног уноса калорија. Исхрана богата транс-мастима повећава нивое лошег холестерола и ризик од коронарне болести срца.