ОПАСНО ТРУСНО ПОДРУЧЈЕ: Потреси се нижу код овог града

Ана Младеновић сеизмолог, и професорка са Рударско геолошког факултета, истакла је за "Блиц" да нема разлога за панику међу људима, јер су земљотреси на територији Србије били толико благи да нису могли да нанесу било какву штету грађанима.

Ипак, бојазан код људи постоји, а оно што се многи питају, зашто се ови последњих дана дешавају баш у Петровцу на Млави.

Петровац на Млави и Свилајнац познато трусно подручје

- Петровац на Млави јесте познато, сеизмично подручје, чак је у литератури описан и тај расед који прати ток реке Младе, дуж кога су и ови земљотреси који су се десили претходних дана. Ту се не дешавају јаки земљотрес и они имају отприлике мању магнитуду од оне која је била у земљотресу у четвртак од око 4-4,5 степени Рихтера. Добро је да ти јачи земљотреси нису тако чести, последњи пут се тамо неки такав земљотрес десио пре неких 30 година, и људи су вероватно и заборавили. То је иначе доста познато сеизмично подручје у источној Србији - каже за "Блиц" Младеновић.

Она нам каже да Петровац на Млави спада у исту ону трусну зону као и Свилајнац. Говорећи о томе да ли постоји веза са земљотресима у региону, и овима у Србији, Младеновић каже да не постоји директна веза.

- Ово су нормалне сеизмичке активности. Ми земљотресе у региону не можемо директно да повезујемо, нити је ово неко алармантно стање. Ово је потпуно нормална појава, тако да, не можемо директно да кажемо да су везани сви земљотреси у региону - каже она.

"Не очекујем спектакуларно јаке земљотресе"

Она се осврнула и на тврдњу Славице Радовановић, сеизмолошкиње, која је прошле године у априлу правила повезницу између земљотреса у региону и у Србији, па је рекла да ће земљотрес у Петрињи "пробудити" тло у Источној Србији, и навела конкретно Петровац на Млави.

Знате, у том подручју дуго није било земљотреса, накупила се већ довољна количина те сеизмичке енергије, морала је да буде ослобођена. Та веза између земљотреса у Петрињи и ових код нас није директна. То функционише тако да када се деси неки земљотрес, рецимо, у Хрватској, та енергија се преноси радијално, значи, на све стране. Она онда долази до нашег подручја, и ту може да се акумулира у стенама. Ипак, када се стално дешавају такви земљотреси негде у окружењу, онда то може да повећа сеизмичку енергију и у нашем подручју. А у региону источне Србије где дуго није било земљотреса такве јачине то може да буде кап која прелива чашу.

Објаснила је да није могуће мерити колико је снажна та енергија не може се никако са сигурношћу рећи где ће бити следећи земљотрес.

- Сад у овом подручју могу да се дешавају слабији земљотреси који су ти накнадни удари овог данашњег земљотреса, али не очекујем на што сад да ће бити неких спектакуларно јаких земљотреса, они код нас и не могу да се догоде. Могу да се догађају земљотреси магнитуде око 2 или мало више од тога, који ће, народски речено, да смирују то подручје. Потом полако улази у миран период - каже за "Блиц" Младеновић.

Најјачи земљотреси у Србији

Ово је списак свих најјачих земљотреса откад се сеизмолошка активност бележи у Србији и први на списку је управо Свилајнац око ког подрхтава тле и ових дана:

• Свилајнац, 8. април 1893. - 5,8 степени по Рихтеровој скали

• Лазаревац, 24. март 1922. - 5,7 степени по Рихтеровој скали

• Рудник, 15. мај 1927. - 5,9 степени по Рихтеровој скали

• Копаоник. 18. мај 1980. - 5,8 степени по Рихтеровој скали

• Маљен, 29.септембар 1998. - 5,7 степени по Рихтеровој скали

• Пећ, 11. фебруар 1662. - 5,5 степени по Рихтеровој скали

• Јагодина, 4. фебруар 1739. - 5,5 степени по Рихтеровој скали

• Врање, 26. фебруар 1755. - 5,1 степени по Рихтеровој скали

• Голубац-Нова Молдава, 10. октобар 1879. - 5 степени по Рихтеровој скали

• Крупањ, 25. јул 1906. - 4,6 степени по Рихтеровој скали

• Витина, 10. август 1921. - 5,4 степени по Рихтеровој скали

(Блиц)