РАДИША ЈЕ ХЕРОЈ Дао сину бубрег, а пре тога имао инфаркт

Радиша Несторовић (80) имао је чак 76 година, уграђен стент због инфаркта, повишен притисак и предијабетес кад је сину Ненаду дао бубрег. Био је те 2019. најстарији донор бубрега кога су имали на Војномедицинској академији, а то је и остао. И отац и син из београдског насеља Крњача су и дан-данас добро, оба бубрега раде ко "Швајцарац".

Агонија је кренула пред Нову 2017, кад је Ненад имао много висок притисак, али и висок креатинин, те му у КБЦ Звездара саопштавају да мора да крене на дијализу.

- Али ипак не почињем с дијализом, мислећи да ћу то некако сам поправити, а не знајући да за то нема шансе. Шест месеци касније ми је позлило, креатинин је отишао у небеса - мора дијализа. Изгуглам и схватим да је перитомеунска (преко трбушне марамице, прим. нов.) боља него хемодијализа. И у градској болници ме оперишу, уграде све што треба, те кренем с перитонеумском - прича за Курир Ненад, који је до тада био возач камиона, а потом је морао у инвалидску пензију у 44. години.

На ВМА се пријављује за кадаверичну трансплантацију бубрега, ону од преминулог донора.

- Међутим, убрзо схватам да нема шансе да дођем на ред јер је листа дуга, а донора практично ни нема. Тражимо бубрег од живог донора, јавља се отац, рођен 1943, који има стент, али се добро осећао. Урадили смо типизацију у Институту за трансфузију крви, испоставило се да се поклапамо, а отац је дуго био на испитивањима на ВМА и утврђено је да може да буде донор. Трансплантација је урађена 19. јуна 2019 - објашњава Ненад и додаје да су му доста помогли доц. др Невен Вавић, начелник Клинике за нефрологију ВМА, и др Јелена Тадић.

Отац часа није часио да млађем сину и оцу двоје његових унучића подари бубрег.

- Кад сам кренуо у операциону салу, смејао сам се као да идем на свадбу. О себи нисам ни размишљао, важно ми је било да Ненад буде добро. И све је било супер - и пре и током, па и после операције, као што је и сада - каже за Курир Радиша, који је недавно радио и анализе:

- Имам 80 година и бубрег ми одлично ради.

Није било толико страшно, додаје Ненад, као што људи причају.

- Нормално је да имаш притисак да ли ће све да прође у реду, али су заиста на ВМА створили атмосферу без тензије. Уосталом, кад знаш да си у врхунској болници и да су овде шансе да не успе мање од једног процента, одмах се осећаш боље - наводи Ненад, па додаје:

- Одлично сам, морам да се пазим прехлада, као и шта једем, али нормално живим. Пијем имуносупресивну терапију и на свака три месеца идем на контроле на ВМА.

Нефролог др Јелена Тадић, која је Ненадов ординирајући лекар, истиче да је отац био једина опција за живу сродну трансплантацију бубрега, као и да донора у тим годинама до тада нису имали.

- Отац је имао 76 година, инфаркт срца 2010, па му је стављен стент, имао је и предијабетес, који није апсолутна контраиндикација за трансплантацију, као и благу хипертензију. Ненад је имао 43 године, дакле био је прешао 40 година, а будући да није било друге могућности за живог донора, размишљали смо да оца не искључимо као потенцијалног даваоца док не спроведемо испитивања. У стручној литератури у САД и Европи описују се старији даваоци, али код њих је трансплантациони програм врло разијен и имају много таквих случајева. Васкуларни хирург проф. др Александар Томић иницијално је имао бојазан да не дође до компликација. Након што је обавио разговор с породицом и појаснио све могуће ризике трансплантације, пар је прихватио ризик и кад имате тако чисту ситуацију, све је много лакше - објашњава др Тадић за Курир и додаје:

- Урађене су све анализе. Имали смо и сагласност кардиолога да пацијент, иако је у годинама, може проћи анестезију. Такође, анализе су показале да ће му тај један бубрег бити довољно добар до краја живота, а да ће други бити добар за сина. Прва важнија ствар након трансплантације је да не дође до раних хирурушких компликација. И стварно нисмо имали ниједну иако су могуће врло озбиљне компликације - наводи др Тадић.

Истиче и да је за овакав подухват важан тимски рад, те да све прате нефролог, васкуларни хирург, уролог и анестезиолог. Изнад свега је, наводи, поверење пацијената у лекаре:

- Жива трансплантација је тежак, Сизифов посао, током кога морате да учините све да бисте компликације свели на минимум, да даваоцу не нашкодите, а примаоцу омогућите бољи живот!

(Курир)