ДАНАШЊА СЛАВА После Николе -светац који је васкрсавао мртве

СПЦ и њени верници данас, 20. децембра, славе Светог Амвросија, епископа медиоланског (миланског). Према предању, док је још био дете у колевци на њега је рој пчела излио мед, а он сам пророковао да ће постати епископ.

И још као дете пружао је руку и говорио пророчки: "Целујте, јер ћу и ја бити епископ". По смрти оца свога цар га постави за свог намесника Лигуријске области, у којој Медиолан беше главни град. Када умре епископ тога града, би велика распра међу православним и јеретицима аријевцима око избора новог епископа. Амвросије по дужности уђе у цркву да одржава ред.

Утом неко дете на грудима материним узвикну: "Амвросије – епископ!" Ово цео народ прими као глас Божји и, насупрот вољи Амвросијевој, изабраше једногласно њега за епископа. Отац му је био царски намесник Галије и Шпаније. По смрти свог оца цар га је поставио за свог намесника Лигуријске области у којој је главни град био Медиолоан. Ту је и рукоположен за епископа. Утврдио је православну веру, писао књиге а легенда каже да је спавао мало и непрестано се Богу молио.

Написао је познату хришћанску песму "Тебе Бога хвалим". Открио је мошти светих мученика Протасија, Гервасија, Назарија и Келсија (в. 14. октобар). Био је благ и добар према малим људима, али се није плашио да казни велике који су чинили грех, каже предање. Тако је изопштио царицу Јустину а Максима тиранина и убицу проклео.

За време боравка светог Амвросија у Риму једна угледна жена, која је живела с оне стране реке Тибра, замоли светитеља да одслужи Божанствену литургију у њеном дому. Када је за то дознала нека друга жена, од болести слаба и немоћна, нареди да је однесу тамо; и када је дотакла, каже предање, ризу док се молио истог тренутка је устала здрава. И пронесе се глас о томе чуду по целоме Риму.

Свети Амвросије био је и велики покровитељ монаштва те је много труда уложио је око уређења женских манастира. Народно предање, које је и црква прихватила, каже да је мртве васкрсавао, да је из људи истеривао ђаволе те да је лечио болесне и пророковао будућност. Умро је око Васкрса 397. године.