НЕРВОЗНИ ПОШТАР: Наше песме су исечци из живота

Весела босанска група која је крајем осамдесетих освојила симпатије публике својим оригиналним спојем хеви метала и народњака, и духовитим текстовима, поново се окупила 2017. године, и обрадовала фанове новим албумом.

Ових дана вредно припремају нове песме и редовно наступају, а између осталог, најављују и свирку у Београду, која ће се одиграти 5. јануара у "Запа бази".

О плановима, новим песмама, али и старим добрим временима, за Нпортал говорили су композитор, текстописац и гитариста Фадил Шабовић и басиста Драган Ђурђелија.

Шта публика може очекивати од новог албума? Остајете ли при рецепту који сте применили на претходном албуму из 2017. године, који је био у духу старих остварења Поштара, с краја осамдесетих?

Фадил: Нервозни поштар има своју хемију, која је увек иста и то је оно што публика препознаје и тражи од нас. То нам говори да не треба пуно мењати. Дакле, можете очекивати пуно добрих песама, које су, заправо, исечци из живота, на мало другачији начин. Поштар не припада мејнстриму, народњачком или неком друогм, има свој стил, и сасвим је сигурно да ћемо наставити у том правцу. Врло је важно да је ту и наш вокал, Нуки, који је такође препознатљив. Албум снимамо у Сарајеву, биће нових десет песама. За сада смо избацили само један сингл, који је заправо обрада нашег старог хита „Зајко, мајсторе“. С обзиром на то да је у Босни и Херцеговини фудбалер Един Џеко јако популаран, и јако га волимо, обрадили смо песму и претворили је у „Џеко, мајсторе“. То смо урадили за нашу душу. Ми, када радимо у студију, ми то заправо радимо за себе, веселимо се. Прво треба да забавиш самог себе, па тек онда публику. Пуно тога у Нервозном поштару долази спонтано…

Знате ли да ли је фудбалер чуо песму и да ли му се допала?

Фадил: Пре неки дан, једам мој пријатељ ми је рекао да је послао његовом оцу. А отац му је одговорио: „Па, ми то одавно знамо! Давно смо чули!“ Наравно, сваком се допадне кад му укажеш поштовање. А тај дечко је заиста врсни фудбалер.

Спот сведочи о томе да се нове песме спремају у доброј атмосфери. Ту сте вас тројица из поставе која је снимала албуме осамдесетих година прошлог века. Да ли вас ово што се догађа данас, на неки начин, враћа у та стара времена и младост?

Драган: Ми нисмо ни изашли из младости!

Фадил: Има тога!

Драган: Да нема тога, не бисмо ни радили...

Можемо ли и на новом албуму очекивати обраду неке старе севдалинке?

Фадил: Истина је да смо на сваком албуму имали тај неки свој „возни ред“ и увек је била и нека севдалинка. Међутим, мало се мењају времена и ми се прилагођавамо… Осим тога, имамо пуно нових песама. Било их је двадесетак, па се „изгурало“ десет, тако да вероватно неће бити простора за обраде. Мада, није ни искључено да ће нека ипак бити. Лепо је сачувати од заборава старе, лепе песме. Иначе, када радиш обраду, важно је да донесеш нешто ново. Каква је то обрада, ако урадиш све исто? Онда си упропастио песму. Својевремено смо обрадили песму „Иги Поп“ од Азре, и направили „ZZ top”. Џони Штулић је био на снимању и одушевио се. Он није могао да верује да је то тако испало. Рекао нам је: „Па, ви сте амерички бенд! Ово је невероватно шта сте урадили.“ Што рече Бајага: „Шта сам ти урадио од песме, мама!“

Фадил: Изледа да није. А ако јесте, ми ћемо то да размотримо и онда да видимо… (смех)

Драган: Мислим да није!

Фадил: Наравно да није! Знаш ли шта је најбољи одговор на то? Фанови!

Драган: Кад се оде на Јутјуб, види се да није!

Поштар се прославио крајем осамдесетих, у бившој држави, а онда је, нажалост, уследила пауза због познатих, несрећних разлога. То је било једно другачије време. Шта се, по вама, највише променило у међувремену, а шта је остало исто?

Драган: Више се музика не слуша, сада се гледа. То не би требало да буде тако, али нажалост јесте. Све је мање онога, да се затвориш у собу, затвориш очи и слушаш песму. Сад гледаш, а не слушаш. Ми и даље правимо музику за слушање.

Фадил: Како смо седамдесетих, кад смо слушали Led Zeppelin, Yes… Убациш касету или плочу, и затвориш очи и уживаш у музици. То је било најбоље. Сад и уши можеш да запушиш, али очи да затвориш никако!

Било је, у протеклом периоду, тензија у бенду. Поштар је једно време наступао и са другим певачем. Како сте ипак превазишли несугласице, шта је било пресудно?

Фадил: Све су тензије добре док не пређу у хипертензију. Тога се чувамо. Понекад се те тензије праве и само да би се нешто дешавало. Сви смо ми стари играчи, који воле то што раде. Све у свему, све је океј… А мало нервозе… Па, ми смо Нервозни поштар!

Драган: Није то никаква новина. То се код нас дешава од почетка. Тек што смо снимили први албум и победили на Илиџанском фестивалу, Руле (први певач, Рустем Незировић - прим.аут.) је отишао из групе...

Шта бисте пожелели нашим читаоцима у новој 2024. години?

Фадил: Главна порука је увек да им желимо добро здравље. И срећну нову годину. Да им бог помогне да у свему што раде буду успешни, да су им фамилије здраве, да су они здрави, да се радују, да живе живот у миру, да сви живимо у миру и да сарађујемо. То је основна порука. Знате да је Нервозни поштар бенд добре енергије.