ЛАКО ДОБИЈЕШ ЕТИКЕТУ ЛОШЕ МАЈКЕ: Глумица о највећем страху

Изненадна празнина која настаје након што се Нина први пут одвоји од свог тромесечног сина отвара простор за до тад неизговорене страхове и разна питања.

BloombergAdria.com

- Помислила сам како је важно да овај комад постоји у београдским позориштима. Наше је задовољство и срећа што је баш у Атељеу 212, у мом матичном позоришту. Ова тема се није обрађивала и о њој се мало прича. Тема родитељства, мајчинства и шта жена све пролази када постане мама. Какви су то страхови, ломови, промене, како се осећамо. Некако се углавном плашимо да о томе причамо, јер се лако добије та етикета лоше мајке. Тако да се генерацијама о томе не говори. А жене пролазе кроз разна емотивна стања, хормонске дизбалансе који се дешавају у нашем телу. Морган Лојд Малком је написала фантастично однос Нине младе маме према новонасталој ситуацији родитељства и мајчинства, али о однос њен са свекрвом Перл. Такође односа са њеном мамом и преиспитивање где је погрешила, да ли је била довољно добра мајка и ја кажем ту прелепу реченицу: “Али си била, била си моја и то је понекада довољно”- каже за “Блиц” Тамара Драгичевић и додаје:

- Тако да је баш једна дубока тема која је друштвено важна. Када смо почели да радимо представу ја сам мислила о неким младим мамама, женама које ће седети у публици које су многе ствари осетиле, прошле или нешто слично осетиле. Међутим, врло интересантна реакција мушкараца којима добро дође да неке ствари боље разумеју. Када сте у томе и када је преко пута вас нека уплашена жена, неснађена, не можете баш увек да разумете. Мислим да уметност, представа, значи и мушкарцима.

Према Тамариним речима ова тема јој је блиска, с обзиром да је и она мајка, па је неке ситуације из комада лакше разумела.

BloombergAdria.com

- Интересанто је што сам ја глумица која има двоје деце. Прошла сам не тако давно све то. На моју срећу нисам имала неке сличне фазе и периоде у мајчинству, постопрођајне проблеме, депресије. То ништа није страно ни чудно, већ нормално. Добро је када жене то препознају. Нисам пролазила кроз такве моменте, али је интересантно што сам све из комада могла да разумем. То су нека препознатљива осећања. Нина у комаду каже ко сам ја? Знам да сам Нина, али ван тога не знам ко сам. Када вам је дете важније на свету, то више нисте ви. О том бићу треба да почнете да се старате и та спознаја да је то заувек и довека. Неко себи то лакше објасни, а просто некима није лака та спознаја д аје то заувек толика брига и одгворност за неко друго биће- говори Тамара.

На питање да ли је по природи неко ко се приспитује, Тамара одговара:

- Мислим да се сви преиспитујемо. Волим себи да објасним ствари на најбољи начин по мене. Мислим да ми је тако лакше и лепше да идем кроз живот. И када наиђем на неке проблеме, препреке, нешто што ми је непознато, срећа је када то умете да пребаците у предост и авантуру, у нешто лепо што не знате шта вас чека иза ћошка. Ја се таквим послом бавим. Глума је неизвестан посао, где не знате шта је следећа улога. Да ли ће брзо проћи до следеће улоге или ћете чекати неко време где ништа нећете радити. Али мислим да имам чиме да се бавим и не упадам у панике и дубиозе у смислу депресије. И када сам тужна, очајна и незадовољна на моју срећу имала сам ту способност да се узидгнем изнад свега тога и кажем све је добро. Поготово са годима кажем да смо сви здрави и то ми је једино важно. Живимо у једном времену где чујемо доста тужних и потресних прича и поновите само да смо здрави. Наравно када сте здрави и када живите овај живот, наравно да требају и друге ствари да вам се дешавају, да теку и да иду како треба. Преиспитвање је нешто што је здраво и добро. То значи да уз то иде рад на себи, шта ћете следеће урадити боље од улоге, васпитавања деце, односа са пријатељима... Приспитивање је добро. Савршен није нико. Шта год радили неће бити сви задовољни. И то је лепо када схватите. У овом послу, али и односу са децом, партнерима, браћом, сестром, пријатељима не може све бити иделано. Лепо је кориговати и радити на себи. То је важно. Онда сте некако мирни.

BloombergAdria.com

Родитељски страхови

Тамара и супруг Петар Бенчина имају двоје деце, а глумица је проговорила о страховима.

- Моје старије дете је кренуло у први разред и ту су били страхови. Некако вртић и тај период одрастања када су највише са нама сте заправо безбрижни и некако је до вас. Када препустите друштву и систему своју децу, онда крећу прави страхови. Наравно да на крају најважнију улогу одигра породица и васпитање, а да је лако није лако. Тренутно су то моји страхови - говори Тамара.

(Блиц)