АУТЕНТИЧНОСТ И ЦЕЛОВИТОСТ: Како изабрати правог партнера?

Погрешна уверења и недостатак комуникације су први на листи нарушеног емотивног односа. Иако сви чезнемо да будемо вољени, нисмо сви довољно храбри да прихватимо емоцију од друге стране, али ни компромис. Психолог Мица Кеча за наш Нпортал дала неколико савета како да будемо сигурнији и самопоузданији када је реч о љубави. Она је направила поређење између комуникације раније и данас. У наставку текста пронаћи ћете све о везама, браку и кадо треба да изгледа здрав однос који ће потрајати.   

Сведоци смо да су љубав и емоције постали мехур од сапунице. Шта је то за чим сви чезну и због чега партнери не могу пронаћи заједнички језик, па се брак или веза заврше јако брзо? Ти случајеви нису постојали пре три, четири деценије? Које су сличности и разлике данашњег живота са тадашњим?

- Не бих се сложила да љубав и емоције икада могу постати мехур од сапунице. Љубав сигурно представља покретачку снагу човека. Сви за њом чезнемо и сви јој тежимо, на свој начин. Намерно кажем на свој начин, јер начин на који осмишљавамо и видимо љубав зависи од многих фактора, попут начина на који смо љубав доживљавали у својој породици, начина на који смо учени да љубав негујемо и одржавамо од стране своје уже и шире средине. Сви ми у својој основи желимо блискост и љубав, само не умемо сви да их остваримо на краће или дуже стазе. Неки се плашимо блискости, неки смо научени да на првој препреци одустанемо. Погрешна уверења и предрасуде о начину на који се блиски односи негују и одржавају могу довести до брзог краха односа. Сигурно је да су неки људи имали потешкоћа са одржавањем блиских односа и пре три или четири деценије. Могуће је, међутим, да су уверења о одржавању и напуштању партнерских односа тада била таква да су се партнери ређе одлучивали на напуштање емитовног односа. Сличности и разлике данашњег живота са тадашњим, када је реч о емотивним односима, огледају се свакако у ставовима и очекивањима који се односе на љубав и блискост, а који су свакако одраз времена у коме живимо.

Веза на једну ноћ. Колико то може лоше да утиче на карактер, емоције?

- Свакако да савремено доба пружа више могућности када је реч о врсти емотивног односа. Везе на једну ноћ су врста емотивног односа који наизглед ниједног од партнера не обавезује на дуге стазе. Међутим, како је свако од нас засебна индивидуа са сопственим особинама и очекивања, не можемо знати какав ће ко "филм" развити у својим мислима. Веза на једну ноћ сигурно прија ономе ко је у одређеном тренутку жели. На дуге стазе, међутим, свака особа бира сама за себе шта јој прија, шта жели а шта не.

 Да ли се млади плаше емоција? Шта прижељкују момци од своје девојке или жене, а шта девојке? Које особине морају да имају? Да ли се довољно говори о емоцијама?

- Не плаше се људи емоција, плаше се неузвраћених емоција. То највише зависи од тога каква уверења имамо у погледу слике о себи када су емоције у питању; уколико негде сматрамо да нисмо вредни љубави и блискости, избегаваћемо љубав и блискост. Незгода је у томе што нисмо увек свесни слике о себи коју заиста имамо. Како бирамо своје партнере? Питање је врло широко, но најобухватније би било рећи да тражимо партнере у односу са којима ћемо остварити своју аутентичност и целовитост. Када кажемо аутентична личност, лаички речено хоћемо да кажемо да особа тражи партнера у односу са којим ће моћи да буде оно што јесте. Када смо у вези са особом са којом се осећамо слободном да своје потребе задовољавамо на начин који нам одговара без да због тога доживљавамо осуду, тада смо остварили своју аутентичност. Речено једноставним језиком, тада смо срећни. Стиче се утисак да се о емоцијама довољно говори. Већ за врло малу децу постоје сликовнице чија функција јесте да децу подстичу да лакше уоче и препознају туђе емоције. Термин емоција често се може чути у медијима, књигама и свакодневном разговору. Премало се можда говори о томе колико су све емоције корисне за нас, биле оне пријатне или не. Но када је о емоцијама реч, акценат је на њиховом доживљавању, а не на причању о њима. Емоције које најчешће доживљавамо у својој примарној породици, биће емоције којима ћемо тежити у одраслом добу.

Доста младих није у вези, врло брзо се разочарају – тако наводе. Да ли је разлог пребрз улазак у везу и колико треба времена да можемо рећи да смо неког заволели и прихватили онаквог какав јесте? Или је разлог нешто друго?

- Разочарамо се у шта? Најчешће се разочарамо у своју представу о некоме. Бирамо партнера на основу личне идеалне слике о партнеру као таквом, коју градимо на основу својих, свесних и скривених, потреба и уверења. Заправо се заљубљујемо у ту слику, не у партнера као таквог. Зато је лакше заљубити се, него волети. Заљубљивање захтева цепање, а љубав целовитост. Како се оно каже, одлепити за неким. Видети само добре стране некога. Видети само оне стране које нама одговарају и које желимо да видимо. Љубав је већ много више од тога. Волети значи видети и лепе и мање лепе стране партнера и баш због тога се одлучити на емотивни однос са њим. У неким фазама личног одрастања нисмо спремни за љубав, већ само за заљубљивање. Такође, понекад наше аутентичне потребе нису оне које смо уградили у нашу свесну личну представу о иделном партнеру. Некад, из различитих разлога, нисмо свесни својих стварних потреба. Тада имамо утисак да смо се разочарали.

 Како прићи момку, девојци, показати интересовање? Ко треба да буде иницијатор за везу? Да ли још увек важи за девојке „немој прва да се јавиш“ и да ли момци више гледају физички изглед или васпитање?

- Аутентичност је одговор. Прићи другом бићу из свог бића, остварити контакт какав је нама самима природан и близак. Не вреди читати савете на тему "како прићи девојци или момку". Шта вреди савет за који многи кажу да је плодоносан, уколико нам је лично одбојан и стран. Свака личност је јединствена и непоновљива, и као таква је и другој личности најпривлачнија. Најбоље је не размишљати о томе ко треба да буде иницијатор, да ли да бирамо или да будемо биране. Најбоље је да чинимо онако како нам се у датом тренутку чини исправним и природним. У складу са сопственим системом вредности и особинама личности. Када год чинимо онако како би требало, а не из аутентичних потреба, не испадне онако како смо желели. Тешко је одговорити тако по ставкама, физички изглед или васпитање. Тешко да ће нам неко рећи да се заљубио у ту девојку зато што има плаве очи и кестењасту косу, иако му се нимало не допада њена личност. Привуче нас личност, не њени делови, сваки за себе. Неко нам се допадне, неко не. Привуче нас одређени склоп особина личности. Целовита слика. Привуче нас личност. Чак и ако тога у први мах нисмо свесни, тако је.

 Да ли се мушкарци плаше јаких жена? Како направити баланс између каријере и породице? Да ли ступити у брак са мање образованим партнером? Како све то утиче на мушкарце, а како на жене?

Најпре бисмо морали да дефинишемо појам јаке жене. Уколико под тим појмом подразумевамо жену аутентичне и целовите личности, тада бисмо могли рећи да се такве жене може плашити само мушкарац који сам још увек није ступио на ту лествицу личног развоја. Нема разлога да се мушкарац плаши јаке жене, уколико је и сам јак мушкарац, да се тако изразим. Када смо у односу са партнером који нам пружа осећај сигурности и разумевања, нема разлога да не остваримо баланс између каријере и породица. Уколико имамо субјективни осећај благостања и задовољства у свом емотивном односу, велика је вероватноћа да ћемо успешно балансирати породични и пословни живот. Уколико би вама сметало да ступите у брак са мање или више образованим партнером од себе, немојте. Уколико бисте се због тога осећали инфериорно, немојте. Питање је врло индивидуално и зависи од самопоуздања и самопоштовања поједине индивидуе, односно на чему она базира ова два битна аспекта своје личности. Када питате некога ко је он, а он вам најпре каже "ја сам лекар" или "ја сам Марко". Ето брзог теста. Свакако да савремено доба ставља разне захтеве пред мушкарце и жене. Но, од њих самих зависи који ће захтеви и тежње за њих саме бити релевантни а који не, односно како ће и да ли они утицати на њихову слику о себи, другима и свету око себе.

- Како рече Мика Антић, све у твоје време. Када би брак био колач, могло би да се одреди тачно време. Овако је увек идеално време, твоје време. Онда када желиш. Када си на тој лествици свог личног развоја. Тада. Неки млади ступају у брак зато што средина каже да тако треба, док други против ње воде тиху или гласну борбу. И сви пате, неки мање, неки више, јер смо социјална бића. Препорука је да истрају на свом личном путу. Да увек полазе из онога што желе, не из онога што треба. Пођите из личних потреба, жеља и очекивања. Како год да испадне, бићете срећни да само себи можете да захвалите за исход.

Шта када скинемо "ружичасте наочаре" и сагледамо све врлине и мане партнера? Када долази до преваре и колико се често јављају парови са проблемима? Да ли су решиви?

- Када скинемо ружичасте наочаре, успостављамо целовитост партнера и сопствених очекивања. Заљубљивање је ружичасто, а љубав је у свим бојама. Лишени ружичастих наочара, уочавамо да наш партнер поседује и мане, не само врлине. Тада одлучујемо шта преваже, да ли ћемо радити на односу или га напустити. Превара у партнерском односу може бити последица једног или више фактора. Самопоуздање и самопоштовање свакако су неки од фактора. Можемо очекивати да ће се на превару ређе одлучити особе чије самопоуздање и самопоштовање је на високом нивоу. Такве особе довољно цене себе и партнера, те превару сматрају издајом која није прихватљива. Људи некад варају једноставно зато што према некоме осећају емоције, док истовремено воле свог партнера. Варају јер не могу да се одлуче за један однос. Понекад је у питању зона комфора. Заљубе се у трећу особу, али не желе да напусте партнерски однос јер су се у њему уљуљкали и одговара им тако. Постоје и они који не сматрају превару издајом, уколико њихов однос са партнером са којим су у виђивој вези не губи на квалитету. На основу принципа ’што не знаш, не може те повредити’. Морални систем вредности такође утиче на наше понашање у партнерском односу. Нека особа неће починити превару чак и ако има потребу, јер се то коси са њеним моралним начелима. Сви парови имају проблеме. Партнерски однос, попут сваког другог односа, јесте однос који се временом мења. Партнери расту и развијају се свако за себе и заједно, а њихов однос мења се заједно са њима. Сваки развојни пут састоји се од мањих или већих криза, које су заправо шансе за раст. У зависности од међусобне компатибилности партнера, кризу ће доживети као ризик или шансу за развој. У складу са тим, проблеми су решиви уколико су у датом тренутку партнери довољно компатибилни да тренутну кризу доживе као шансу за лични развој и развој свог односа. Добра комуникација и способност да уђемо у ципеле свог партнера, свакако су фактори који повећавају шансу да се проблеми реше на жељени начин.

 Избегава се однос са широм заједницом, односно са свекрвом и свекром, таштом и тастом. Да ли остали породични односи могу утицати на везу?

- Имамо тенденцију да избегавамо односе у којима се не осећамо сигурно и подржавајуће. Складни породични особи чине најсигурнију мрежу подршке за свакога од нас. Уколико их избегавамо, значи да нам њихов квалитет не одговара. Свакако да партнери неће избегавати односе са примарним породицама, уколико они доприносе њиховој срећи и стабилности. Наравно да породични односи могу утицати на емотивни однос партнера. Човек је социјално биће, те је природно и неопходно да гради односе са више особа у свом животу, а однос се временом мења, као што се мењамо и ми, сами за себе и заједно са другом особом.

- Савремено доба донело је могућнст проширивања опсега соба које можемо упознати, путем глобалном умрежавања интернет везом. Не може се дати генерална препорука када је у питању проналажење партнера виртуелним путем. То зависи од личних склоности појединца. Многи људи више цене контатк уживо од виртуелног. Напросто, виртуелним путем не могу да осете "конекцију", да се мало поиграмо речима. Као што постоје особе које се много опуштеније осећају при комуникацији иза екрана. Све док сте довољно опрезни, на вама је да одаберете облик комуникације који вам највише одговара. Претпостављам да се наредно питање надовезује на прво предвиђајући да су везе које успостављамо са партнерима које упознамо онлине углавном везе на даљину, иако то није нужно тако. Везе на даљину могу да буду веома мотивишуће, уколико су партнери спремни да се труде око свог односа стално, те уколико имају довољно самопоуздања које ће учинити да имају довољно поверења у свог партнера и у себе. У супротном, могу бити кратког даха. Не знате док не пробате. Не постоји дефиниција сродне душе. Вероватно да свако од нас има засебну дефиницију, уколико је уопште има. Уопштено бисмо сродном душом назвали партнера у односу са којим смо слободни да на аутентичан начин испуњавамо своје потребе и изражавамо своје емоције.

Постоји ли данас филмска љубав? Како створити властиту филмску причу?

Свакако да филмске љубави постоје и ван екрана. Свако од нас је креира уколико то жели и има капацитет за то. У зависности од премиса које имамо у погледу на себе, друге и свет око себе, креираћемо сопствену филмску причу. Колико ће она бити занимљива, непредвидива или интензивна, зависи од наших личних склоности и очекивања. Неки од нас траже миран однос и стабилне породичне вредности, док је за неке љубав само ако је непредвидиво и турбулентно. Живети аутентично једини је начин да остваримо своју властиту филмску причу. Пратити сопствене жеље и потребе, не туђе. Доносити праве и погрешне одлуке о свом трошку. Само тако можемо живети филмски.