ОПТУЖНИЦА ЗА УБИСТВО МОДРИЋЕВОГ ДЕДЕ: По њему Лука носи име

Деда Луке Модрића убијен је 18. децембра 1991. године у месту Затон Обровачки у близини старог пута који води према засеоку Меки Доци и даље преко Велебита према Светом Року.

Причу Луке Модрића о несрећама током рата и убиства његовог деде чуо је цео свет, када се овај везиста прославио у фудбалу. 

Његов деда убијен је када га је Жељко Баџа пресрео на путу, где је он био на испаши коза у близини своје куће. 

Сада је подигнута оптужница против њега 33 године касније, од стране државног тужилаштва Хрватске. 

Модрићева прича 

Лука Модрић је дао интервју за недељно издање "Дејли мејла" и том приликом говорио о трауматичним моментима из детињства.

Централна тема тог интервјуа била је његова исповест о "осећању која га је преплавило када су му четници убили деду", али капитен репрезентације Хрватске истиче да упркос свему никога не мрзи, те да га "све то очврснуло и помогло му да постане оно што јесте".

– Био сам врло емотивно повезан са својим дедом. По њему сам добио име. Није било лако кад се то догоди младој особи и то не можеш да разумеш. Више није с нама и не можемо да га вратимо – рекао је Модрић.

"Мејл" је потом цитирао делове из Модрићеве аутобиографије.

- Нисам разумео шта се догодило кад су га донели у кућу. Једино што сам осетио била је туга. Отац ме загрлио, одвео до сандука и рекао 'сине, реци збогом свом деки'. Нисам схватио да је то последњи пут да га видим. Срце ми се пара сваки пут када се сетим како је преминуо, буквално на кућном прагу - написао је Модрић, а преноси "Вечерњи лист".

Када је имао 10 година, у школи је написао следећи састав:

- Иако сам још мален, осетио сам пуно страха у животу. Страх од рата и граната полако остављам иза себе. Никад нећу заборавити осећај страха када су четници убили мог деду. Толико сам га волео. Сви су плакали, а ја нисам могао да разумем да мог вољеног деке више нема.

Британски новинар који је водио интервју наводи да је Модрић данас скроман човек кога је лако волети. Споменуо му је Енглез огорченост и мржњу, на шта је капитен Хрватске одмахнуо главом.

- Нема мржње. Трагедије се понекад догађају. Не мрзим никога. Догодило се то што се догодило. Не можеш да заборавиш шта се догодило, али нема мржње. Моја породица је на крају нашла мир. Не знамо ко је то учинио. Постоје људи који се баве тим стварима и морају да се побрину да правда буде задовољена. Неки људи осуђују то што се догодило, но ми смо у миру и знамо да он више није с нама - истакао је ас Реала.

Деда му је, међутим, и даље често у мислима.

- Мој деда је убијен, а ја сам прошао кроз много ствари у детињству. Но, то ти помогне да сагледаш ствари и на крају се не бринеш. Прихватиш да је сваки пораз и свака препрека део фудбал и научиш да живиш с тим. То је много утицало на мене, оставило је ожиљке на мојој породици, посебно на мом оцу. Био је то трауматичан период. Није било лако, али моји родитељи су се трудили да мене и сестру склоне од свих брига, тако да нисмо превише осетили све шта се догађало. То је обликовало мој карактер, развио сам се као особа, научио сам да се борим, да будем скроман и са обе ноге не земљи. А свог деде се сетим сваки пут кад освојим нешто. Волео бих да може да види шта сам постигао. Волео бих да је с нама, али сам сигуран да ме гледа одозго и да је срећан због свега што сам урадио - закључио је Лука Модрић.

(Спортал)