У БЕОГРАДУ ПРОГЛАШЕНА ЕПИДЕМИЈА ВЕЛИКОГ КАШЉА

Из Батута истичу да је највећи број оболелих пријављен на територији Јужнобачког округа и у Београду, док је највећа учесталост оболелих у односу на број становника забележена у Јужнобачком и Јужнобанатском округу.

Ситуација са великим кашљем алармантна је и у региону, а Хрватска и Црна Гора редовно пријављују пораст случајева заражених. Колико је стање алармантно и у Србији најсликовитије показује број оболелих од ове болести, која се практично сматрала искорењеном, у протеклим година. Наиме, према подацима које је објавио РСЕ, број заражених у 2023. години у односу на период између 2016. и 2019. већи је и до шест пута на нивоу Србије.

Огроман скок приметан је и у главном граду. Када је Градски завода прогласио епидемију великог кашља, што је објављено 27. децембра, у Београду је било 409 оболелих. Пре ове године највећи број оболелих је био 2018 – са 29 регистрованих случајева, док се до 2022. постепено смањивао и довео до тога да на крају поменуте године није било ниједног случаја.

Пре само годину дана ништа, а сада – епидемија. Шта се дешава и како је дошло до тога да имамо епидемију болести која је практично заборављена и стављена под контролу вакцинацијом?

Шта је утицало да се шири велики кашаљ
Како наводе из Батута, повећање броја оболелих доводи се у везу са падом имунитета одређених узрасних група након временског периода од спроведене последње ревакцинације, као и са смањеним бројем вакцинисаних против великог кашља у периоду пандемије вирусом корона, због чега је порастао број осетљиве популације и окружења у ком може лакше да се шири.

Др Рсовац истиче да у клиничкој пракси, где ради као пулмолог годинама, није било оваквог пораста броја случајева.

- Имала сам и 2017. новорођенче на интензивној нези са катастрофалним обликом пертусиса, а онда девојчицу од 16 година пре три године са формом пертусиса која је трајала четири до пет месеци, али није било оваквог пораста броја - рекла је она.

Како је упозорила, сада су поготово угрожена деца у одојачком периоду, али болест се све више јавља и међу одраслима. И Радовановић указује на озбиљније симптоме код одојчади.

- Што је дете старије то је мања могућност да ће се болест погоршати - наводи Радовановић и додаје да је важно да се особа изолује од остатка породице када се дијагностикује велики кашаљ, а нарочито уколико у домаћинству има трудница или мале деце.

Када је реч о симптомима болести, Рсовац каже да је почетак неспецифичан као и код осталих респираторних инфекција.

- Може постојати и мања температура, болност грла, цурење носа. Кашаљ који почиње да се јавља се временом погоршава. Код великог кашља немате да с временом постаје блажи, као што је то рецимо код респираторног синцицијалног вируса и других корона вируса, прехлада и грипа који иде са вишим температурама. Овде имате један период када у ствари дете кашље све јаче, теже, зацењује се и то је већ прелазак у другу фазу болести - истиче др Рсовац и додаје да је најбоље када се болест установи док је још у почетним фазама, након чега лекари могу да започну одговарајућу антибиотску терапију.

(НИН)