ОД МАЛЕНА ЦИРКУЗИРА: Мајка открила какав је Милан
06.01.2024.
08:40
МАЈКА Милана Милошевића отворила је душу о свом сину.
Милан Милошевић је стекао велику популарност тако што је водио ријалити "Задруга".
Мајка је открила шта то тако Милана чини посебним i другачијим од осталих:
- Милан је син за пожелети и дете које би свака мајка пожелела. Брижан, понекад и претерано, толико да изгледа као да смо последњих година заменили улоге.Вредан је да му три девојке у кући нису равне када се дохвати чишћења и спремања. Не замерам му ништа, он је златно дете које, нажалост, није имало ни детињство, ни младост као остала деца око њега.
Такође, открила је због чега се највише љути на њега, у којим ситуацијама:
- Много пута сам се љутила на њега што ме толико помиње и ставља на те мреже и у новине, али разумем га кад сама са собом размислим. Нису наши празници никад били лепи, дешавало се да молимо Бога само живе главе да извучемо јер су то били дани препуни алкохола, пакао нам је трајао од светог Николе до светог Јована.
Описала се какав је био кад је био мали:
- Био је толико сладак као мали, имао је плаве коврџе и био је буцко као крофница да сам морала стално да му носим црвени кончић око руке јер се дешавало да се зацени често када су неке урокљиве очи гледале у њега. Касније је био другачији од својих вршњака. Од малена је волео да се циркузира и да се облачи у певачице и имитира их. Највише је волео да имитира Лепу Брену и њен хит "Ситније, Циле, ситније", а дезодоранс од комшиница му је био микрофон. Био је другачији, а самим тим и мета окружења и често исмејаван и малтетиран управо због тога. Изазивао је пажњу свуда и није био схваћен нити прихваћен у околини и зато он не воли град у којем је рођен. Као мајка све га разумем.
Које су ваше жеље у Новој години?
- Једина жеља је да ми деца буду здрава и жива. Знате да сам сина сахранила у 34. години и то је била и моја сахрана. Тада је нестао део мене и, нажалост, не дао Бог да ико зна како је када мајка сина земљом покрива, а не може да умре од туге за њим. Милан ће се наљутити сигурно јер то стално причам, али највећа жеља у животу ми је да добијем унуче од Милана и да могу да умрем мирно, а ако је Бог рекао другачије, то је онда Божја воља и шта да радимо. Жао ми је сада што сам му бранила да се жени када је имао прве љубавне везе, а желео је то већ са 18 година
Најтежи тренуци су били са сестром која је оболела од церебалне парализе:
- Милан прича доста о нашој муци и животу, али никад то неће моћи да се исприча нити опише онако како је било. Он то другачије доживљава, а ја сам већ дигла руке од свега и помирила сам се са судбином да је таква била намењена мени. Од малих ногу ме је пратило лоше, а да не причам о животу касније. Милан је желео да помогне младим женама да не трпе насиље и да не раде као што сам ја радила, али тада је било друго време и нисам имала где. Незапослена, сама са сином у пубертету без оца. Са сином са церебралном парализом и са Миланом нисам имала куда. Трпела сам и надала се бољим данима. Нажалост, никад нису дошли, а сада када бих могла можда да уживам уз Милана, болест је учинила своје и све је дошло на наплату, све преживљено за живота. Сва промрзавања и све батине, ма не знам више шта, не могу да причам о томе више. Нисам ја имала много времена да се бавим Миланом искрено да кажем, нити да правим човека од њега. Све друго је било ту и све је мене чекало, али сам увек саветима покушавала да му покажем где, шта и како треба у животу, а и сам је у детињству видео и докторирао како и шта не треба да ради.