НЕ СМЕ СЕ БАЦАТИ: Шта урадити са бадњаком после празника

За божићне празнике ритуално смо уносили бадњак, палили га и гранчицама правили варнице, али се сада поставља питање како правилно да поступимо и да га изнесемо из наших домова. Није реткост да бадњаци после Божића заврше у контејнерима и на плочницима поред канти за ђубре, што је велика грешка.

За разлику од свечаног уношења бадњака, за његово изношење не постоје званични ритуали или правило, али је чињеница да су сви православни верници, током Божића ово дрво имали у својим кућама и да сада треба нешто да ураде са њим.

Према традицији, бадњак се некада после Божића ложио у кућним огњиштима, па се сада намеће питање, како данас, када живимо у становима без ложишта, да испоштујемо ову традицију.

Да бисмо нашли средину између наслеђа и модерног начина живота, најбоље решење је да бадњак вратимо у природу, одакле смо га и узели, објаснила је за домаће медије Оливера Станчић, теолошкиња и координаторка верске наставе за Лепеничко намесништво у Крагујевцу.

Она наводи да се обичаји разликују од места до места, али напомиње да без обзира на обичајне разлике, према овом дрвету које симболизује ново рађање, треба да се опходимо с поштовањем.

„Јако је битно да се бадњак не баци на сметлиште или у контејнер, већ га треба вратити природи како би наставио ток новог рађања. Најбоље је да се остави на неком родном дрвету, које ће с пролећа поново донети род. Бадњак управо то и симболизује у нашим домовима, сви желимо добру, берићетну, богату и родну годину, а да бисмо имали нови напредак, треба да га вратимо у природу одакле и добијамо све што нам је потребно за живот“, каже Станчић.

Она додаје да се према традицији бадњак из куће износи трећег дана Божића, али да постоје и крајеви у којима бадњак у домовима остаје до Малог Божића, односно до Нове године по Јулијанском календару, па се тек тада залаже у огњиштима или износи у природу.

„Бадњак симболизује младог Христа и уношењем тог дрвета сви желимо да се Христос у нашим кућама сваке године поново роди. Бадњак нам је нека врста домаће, кућне светиње и јасно је да оно што је свето никако не треба да заврши у сметлишту или да се вуче по нечистим просторима. Треба га оставити на чистом месту, по коме се не гази или однети код пријатеља и рођака који имају ложишта“, поручила је теолошкиња Станчић.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".