ТЕНЗИЈЕ НА БАЛКАНУ: Хрватска и ЦГ у сукобу око поноса Југе

Због спорења око власништва над школским бродом Јадран, Превлаке, али и Спомен-плоче у Морињу недавно именовани министар одбране Хрватске Иван Анушић је отказао раније договорени долазак у Тиват, планиран за прошлу суботу, када је требало да се састанке са својим црногорским колегом Драганом Краповићем.

До сусрета министара одбране двеју држава није дошло због њихових опречних ставова који се тичу власништва над бродом Јадран око чега се, иначе, Хрватска и Црна Гора споре већ деценијама.

Министар Краповић је уочи сусрета са хрватским колегом Иваном Анушићем рекао да Хрватска на брод нема право, те да о томе Црна Гора није спремна да преговара. Реакција Анушића била је отказивање доласка у Црну Гору, уз коментар да ставови министра Краповића “не остављају простор за разговор и потпуно одударају од ставова Хрватске и историјских чињеница”, преноси Политика.

Спорећи се са хрватским министом, Краповић је, између осталог, рекао да је његов хрватски колега направио “погрешну процену” ако мисли да може да “уцењује Црну Гору само зато што је Хрватска чланица ЕУ”.

Он је рекао и да сматра да је Анушић политизовао причу око власништва над бродом због тога што се Хрватска налази у изборној години.

Краповић је за министра одбране изабран 31. октобра прошле године, а Анушић две седмице касније.

Ђуровић за Радио Слободна Европа каже да је ово “само једно упозорење како са дефицитом дипломатског искуства можемо да пореметимо односе које смо дуго неговали”.

Она је подсетила да је Црна Гора са суседима, па и Хрватском, годинама имала добросуседске односе, које и даље треба неговати. Ђуровић се нада да ће ствари бити поправљене, јер би, у супротном, то могло успорити интеграције Црне Горе.

Ђуровић, која је од 2004. до 2010. године била на позицијама потпредседнице владе или министарке задужене за европске интеграције, сматра да је “оптимално време за завршавање тих преговора прошло”.

- А то је било пре него што је Хрватска постала чланица ЕУ, када је нама то Европска комисија пријатељски сугерисала. Било је то 2007. до 2010. године - навела је она. Истиче, међутим, да у тадашњем Министарству спољних послова нису били истог мишљења као Европска комисија.

РСЕ подсећа да су се односи две државе, након учешћа Црне Горе у нападу на Дубровник почетком 1990-их, потпуно нормализовали током протекле три деценије.

Обе државе су данас чланице НАТО. Хрватска је у Европској унији, а Црна Гора у процесу придруживања.

Дугогодишњи новинар из Дубровника Луко Браило за РСЕ подсећа да је у време ранијих премијера Хрватске са црногорским властима направљен прећутни договор да се тешке ратне и послератне теме ставе у страну.

Односи су побољшати до те мере да је Хрватска помагала Црној Гори на европском путу, напомиње Браило, преноси Танјуг.

- Међутим сад, са овако тврдим ставовима око Превлаке, брода Јадран и других, распламсаваће се некаква врста нетрпељивости на обе стране, што је после 30 година непотребно - сматра он.

Браило оцењује и да “Краповићева епизода, засад епизода, не доприноси нормализацији односа”. Како каже, проблеми се могу решити само дијалогом, уз услов да политичари буду разумни.

- Неопходно је да обе стране пронађу довољно разумне људе који ће иза рефлектора и медија припремати терен да се отворени проблеми почну решавати - навео је овај дубровачки новинар.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман казао је да брод Јадран сматрају отуђеном имовином и траже да се врати у матичну луку Сплит. Он није искључио могућност укјлучивања међународног суда у случају да се овај проблем не може решити билатерално и договором, преноси Танјуг.

Црна Гора и Србија међусобно већ решиле спор

Црна Гора се позива на Споразум о питањима сукцесије СФРЈ којег је потписала тадашња СР Југославија (заједно са Словенијом, Хрватском, Македонијом и БиХ), 29. јуна 2001. у Бечу, а међународно-правни континуитет СРЈ је након референдума и изгласавања независности Црне Горе у мају 2006. наследила Србија.

Црна Гора и Србија су међусобно већ решиле питање Јадрана споразумом који су 2006. потписали тадашњи председници Борис Тадић и Филип Вујановић, према којем је брод остао Црној Гори.

Подсетимо, неколико припадника Девете бојне Хрватских одбрамбених снага (ХОС) присуствовало је прошле седмице изложби о школском броду Јадран у Сплиту, а снимљена је и видео-порука за Црну Гору.

- Вратите нам наш школски брод Јадран који сте узели из Сплита, јер ћемо доћи по њега у Црну Гору - поручио је један од припадника ХОС-а, при чему су га остали подржали, прено је хрватски портал Дневно.

Иначе, ХОС-овци су познати да у свом грбу имају усташки поклич "за дом спремни".

Брод Јадран - тачка спорења Хрватске и Црне Горе

Јадран је тренажни једрењак који је поринут 1931. у Хамбургу за потребе југословенске краљевске ратне морнарице. Данас се налази поседу војске Црне Горе.

Стварањем прве југословенске државе 1918. године и њене краљевске морнарице, јавила се потреба за набавком школског брода на коме би се квалитетно обучавао поморнарички кадар. Како нису одобрена новчана средства за ову набавку, јуна 1926. године организација „Јадранска стража“, која се бавила популаризацијом поморства међу јужним Словенима, започиње у сарадњи са морнарицом свеобухватну акцију прикупљања новчаних средстава за набавку брода. На тај начин је обезбеђено милион динара, док је остатак до тражене суме „намакла“ морнарица путем кредита и ратне репарације. Укупна потребна сума била је 8.407.030 динара или 622.743 ондашњих марака.

Уговор за градњу школског брода склопљен је 4. септембра 1930. године са немачким бродоградилиштем "H. C. Stulken Sohn" у Хамбургу. Школски једрењак добио је име „Јадран“, а поринут је 25. јуна 1931. године. Због насталих проблема око наплате потраживања из ратне репарације, брод бива завршен тек 27. јуна 1933. године, када је и испловио. У Тиват, где му је и данас матична лука, упловио је 16. јула 1933. године у 10 часова, уз свечани дочек, како и приличи.

Већ наредне године ш/б „Јадран“ почео је са својим школским крстарењима. Пре Другог светског рата било је седам вожњи изван Јадранског мора, а после рата само пет, јер примат у крстарењима преузима ш/б "Галеб". Примат преузима назад 1997. године крстарењем до Грчке, да би већ следеће године отпловио за Лисабон.

Најзанимљивије и најдуже путовање ш/б „Јадран“ (11.262 наутичких миља) било је на рути Дубровник-Њујорк-Бостон-Дубровник у времену од 20. априла 1938. године до 21.јуна 1938. године.

Током Другог светског рата школски брод „Јадран“ користила је италијанска ратна морнарица, такође као школски брод под именом „Марко Поло“. Капитулацијом Италије започиње тежак период брода. Запуштен, огољен, опљачкан, без јарбола, дочекао је крај рата у једном од канала у Венецији где је служио као мост. 1946. године Јадран бива дотегљен у ремонтни завод “Сава Ковачевић” у Тивту, где се до 1949. године врши ремонт.

Карактеристике брода

Школски брод „Јадран“ је једрењак типа „баркантин“ депласмана од 737 тона и дужином од 64 метара. Ширина на главном ребру је 8,90 м, средњи газ је 4,05 м, висина велејарбола 39,1 м, а површина једара 933 м². Укупна дужина конопа је 11 километара. Главни мотор му је „бурмајстер-алфа“ 353 КН и развија максималну брзину од 14 чвора. На једрењаку постоје три једнокреветне, две двокреветне и три четворокреветне кабине, затим по један дванаестокреветни и тридесетокреветни простор. Остатак посаде спава у “висаљкама”.

Овај брод је до сада превалио преко 400.000 морских миља, обишао готово све луке у Европи, од Црног до Балтичког мора. Са залихама од 48 тона питке воде и 27 тона горива, може да плови 15 дана без пристајања.